ODLUKU O POMILOVANJU OSUĐENIH LICA

Na osnovu člana 80. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srpske (“Službeni glasnik Republike Srpske”, broj 21/92) ~l. 1, 2. i 14. Zakona o pomilovawu (“Službeni glasnik Republike Srpske”, br. 32/94 i 2/95), Predsjednik Republike d o n i o j e

 

O D L U K U

O POMILOVANJU OSUĐENIH LICA

 

Član 1.

 

Pravosnažno izrečena kazna zatvora zamjewuje se uslovnom osudom:

 

• To{i} Slavka Mladenu iz Zvornika, kojom mu se utvr|ena kazna zatvora u trajawu od devet mjeseci zam-jewuje uslovnom osudom sa vremenskim posmatrawem od dvije godine;

 

• Stojakovi} Radovana Darku iz Bawe Luke, kojom mu se utvr|ena kazna zatvora u trajawu od devet mjeseci zam-jewuje uslovnom osudom sa vremenskim posmatrawem od dvije godine;

 

• Stojakovi} Radovana Draganu iz Bawe Luke, kojom mu se utvr|ena kazna zatvora u trajawu od ~etiri mjeseca zamjewuje uslovnom osudom sa vremenskim posmatrawem od jedne godine.

 

^lan 2.

 

P O R O D I ^ N I Z A K O N

 

P R V I D I O

 

OSNOVNE ODREDBE

 

^lan 1.

 

Ovim zakonom ure|uju se porodi~no pravni odnosi izme|u bra~nih supru`nika, roditeqa i djece, usvojioca i usvojenika, staraoca i {ti}enika i odnosi izme|u srodnika u bra~noj, vanbra~noj ili usvojeni~koj porodi-ci, te postupci nadle`nih organa u vezi s porodi~nim odnosima i starateqstvom.

 

^lan 2.

 

• Porodica, u smislu ovog zakona, je `ivotna zajed-nica roditeqa i djece i drugih srodnika.

 

• Porodi~no pravni odnosi koje ovaj zakon ure|uje su: zakqu~ewe braka, li~na prava i du`nosti bra~nih supru`nika, prestanak braka, odnosi roditeqa i djece i drugih srodnika, usvojewe, starateqstvo, izdr`avawe, imovinski odnosi izme|u bra~nih, vanbra~nih supru`nika, i drugih srodnika i odre|eni oblici pravne za{tite porodice.

 

^lan 3.

 

Republika Srpska obezbje|uje posebnu za{titu porodici, majci i djetetu u skladu sa me|unarodno priz-natim qudskim pravima i osnovnim slobodama.

 

 

 

Ova odluka stupa na snagu danom dono{ewa, a objavi}e se u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

 

Broj: 01-247-599/02                                     Predsjednik

21. avgusta 2002. godine Republike,

Bawa Luka                                              Mirko [arovi}, s.r.

 

704

 

Na osnovu Amandmana XL ta~ke 2. na Ustav Republike Srpske (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 28/94), d o n o s i m

 

U K A Z

 

O PROGLA[EWU PORODI^NOG ZAKONA

 

Progla{avam Porodi~ni zakon koji je Narodna skup{tina Republike Srpske usvojila na sjednici odr`anoj 25. jula 2002. godine.

 

Broj: 01-020-581/02	Predsjednik
29. jula 2002. godine	Republike,
Bawa Luka	Mirko [arovi}, s.r.

 

^lan 4.

 

• Brak je zakonom ure|ena zajednica `ivota `ene i mu{karca.

 

• Brak se zasniva na slobodnoj odluci mu{karca i `ene da zakqu~e brak, na ravnopravnosti bra~nih supru`nika, me|usobnom po{tovawu i uzajamnom poma-gawu.

 

^lan 5.

 

• Svako slobodno odlu~uje o zakqu~ewu braka, zas-nivawu porodice i ra|awu djece.

 

• U interesu slobodnog planirawa porodice, za{tite ra|awa, razvoja i podizawa djece Republika stvara potrebne uslove, organe i kadrove za pru`awe sav-jeta roditeqima o svim zna~ajnim pitawima vezanim za wihova roditeqska prava i obaveze.

 

^lan 6.

 

Roditeqi su du`ni da se staraju o `ivotu i zdravqu svoje djece, kao i o wihovom podizawu, vaspitawu i obra-zovawu.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 2 – Broj 54                                  SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

^lan 7.

 

Djeca su du`na da se staraju o svojim roditeqima, da se prema wima odnose s po{tovawem i da ih poma`u kada je to potrebno.

 

^lan 8.

 

Prava i du`nosti roditeqa i drugih srodnika prema djeci, kao i prava i du`nosti djece prema roditeqima i srodnicima jednaka su, bez obzira da li su djeca ro|ena u braku ili van braka.

 

^lan 9.

 

• Obaveza izdr`avawa izme|u roditeqa i djece i drugih srodnika, kao i bra~nih i vanbra~nih supru`nika, izraz je porodi~ne solidarnosti i u intere-su je dru{tvene zajednice.

 

• Izdr`avawe se, u pravilu, odre|uje prema potre-bama primaoca izdr`avawa i mogu}nostima davaoca izdr`avawa.

 

^lan 10.

 

Usvojewem izme|u usvojioca i usvojenika uspostavqa-ju se odnosi koji postoje izme|u roditeqa i djece, s ciqem da se djetetu koje se usvaja pru`e uslovi `ivota kakve imaju djeca koja `ive u porodici.

 

^lan 11.

 

Republika Srpska starateqstvom pru`a posebnu za{titu maloqetnoj djeci koja nemaju roditeqskog starawa i punoqetnim licima koja nisu sposobna ili nisu u mogu}nosti starati se sami o svojim pravima i interesima.

 

^lan 12.

 

• Zajednica `ivota `ene i mu{karaca koja nije pravno ure|ena na na~in propisan ovim zakonom (van-bra~na zajednica) izjedna~ena je sa bra~nom zajednicom u pogledu prava na me|usobno izdr`avawe i drugih imovinsko-pravnih odnosa, pod uslovima i na na~in propisan ovim zakonom.

 

• Maloqetne ~lanove porodice i punoqetna lica koja nisu sposobna za samostalno preduzimawe pravnih radwi u pravnim postupcima kada se radi o za{titi ili ostvarivawu wihovih prava i interesa zastupa po slu`benoj du`nosti organ starateqstva.

 

^lan 13.

 

• Poslove za{tite i pru`awa pravne pomo}i porodici i wenim ~lanovima na na~in i po postupku odre|enim zakonom obavqa op{tinski organ uprave nadle`an za poslove socijalne za{tite, ukoliko odlukom nadle`nog organa lokalne samouprave vr{ewe ovih poslova nije povjereno nekom drugom organu ili organizaciji (u daqem tekstu: organ starateqstva).

 

• Porodica i weni ~lanovi u`ivaju sudsku za{titu.

 

• Svi organi, organizacije i fizi~ka lica su du`ni bez odlagawa obavijestiti organ starateqstva u pogledu djetetovih prava, naro~ito nasiqu, zlostavqawu, pol-nim zloupotrebama i zlostavqawu djeteta.

 

D R U G I D I O

 

BRAK

 

I – ZAKQU^EWE BRAKA

 

1. Uslovi za zakqu~ewe braka

 

^lan 14.

 

Brak zakqu~uju dva lica razli~itog pola saglas-no{}u slobodno izjavqenih voqa pred nadle`nim op{tinskim organom uprave.

 

 

^lan 15.

 

Ukoliko prilikom zakqu~ewa braka nije bio ispuwen bilo koji od uslova iz prethodnog ~lana, brak je ni{tav.

 

Pravo na tu`bu za poni{tewe braka pripada svakom licu koje ima pravni interes i organu starateqstva.

 

2. Postupak za zakqu~ewe braka

 

^lan 16.

 

Lica koja namjeravaju da stupe u brak podnose prijavu mati~aru u op{tini u kojoj `ele da zakqu~e brak. Uz prijavu se prila`u izvodi iz mati~ne kwige ro|enih, a kad je to potrebno i druge isprave.

 

^lan 17.

 

• Mati~ar }e, na osnovu izjava lica koja `ele da stupe u brak, po potrebi i na drugi na~in, provjeriti da li su ispuwene pretpostavke za zakqu~ewe i punova`nost braka.

 

• Ako utvrdi da nisu ispuwene pretpostavke za zakqu~ewe i punova`nost braka, mati~ar }e usmeno saop{titi podnosiocima prijave da ne mogu zakqu~iti brak i o tome sa~initi slu`benu zabiqe{ku.

 

^lan 18.

 

Lica koja su podnijela prijavu za zakqu~ewe braka, ukoliko nisu saglasna sa usmenim saop{tewem iz stava 2. prethodnog ~lana, mogu u roku od osam dana od dana saop{tewa mati~ara, ulo`iti prigovor nadle`nom op{tinskom organu uprave. Ovaj organ je du`an odmah odlu~iti o prigovoru i donijeti rje{ewe.

 

^lan 19.

 

Dan za zakqu~ewe braka odre|uje mati~ar u sporazu-mu s licima koja `ele stupiti u brak.

 

^lan 20.

 

Mati~ar }e preporu~iti licima koja namjeravaju zakqu~iti brak da se, prije dana odre|enog za sklapawe braka, uzajamno informi{u o stawu zdravqa, te da pos-jete porodi~no savjetovali{te i upoznaju se o uslovima i pretpostavkama za razvoj skladnih bra~nih i porodi~nih odnosa i mogu}nostima i oblicima plani-rawa porodice.

 

^lan 21.

 

Zakqu~ivawe braka vr{i se na sve~an na~in u za to odre|enoj prostoriji, a mo`e se obaviti i na nekom dru-gom mjestu, kada za to postoje opravdani razlozi.

 

^lan 22.

 

Zakqu~ewu braka prisustvuju budu}i supru`nici, gradona~elnik grada, odnosno na~elnik op{tine ili delegirani odbornik, dva svjedoka i mati~ar.

 

^lan 23.

 

• U naro~ito opravdanim slu~ajevima, nadle`ni op{tinski organ uprave mo`e rje{ewem dozvoliti da se brak zakqu~i uz prisustvo samo jednog od budu}ih bra~nih supru`nika i punomo}nika drugog bra~nog supru`nika.

 

• U punomo}i, koja mora biti ovjerena, moraju biti ta~no ozna~eni li~ni podaci davaoca punomo}i, punomo}nika i lica s kojim davalac punomo}i namjera-va da zakqu~i brak i datum izdavawa punomo}i.

 

• Punomo} iz prethodnog stava va`i 90 dana od dana ovjeravawa.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Utorak, 27. avgust 2002.                    SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                            Broj 54 – Strana 3

 

 

^lan 24.

 

Svjedok pri zakqu~ewu braka mo`e biti svako puno-qetno lice koje ima poslovnu sposobnost.

 

^lan 25.

 

Zakqu~ewe braka po~iwe izvje{tajem mati~ara da su zakqu~ewu braka pristupili budu}i supru`nici i svje-doci i da su ispuwene pretpostavke za zakqu~ewe braka.

 

^lan 26.

 

Nakon {to gradona~elnik ili na~elnik op{tine, odnosno delegirani odbornik utvrdi da na izvje{taj mati~ara nema prigovora, upozna}e budu}e supru`nike s odredbama ovog zakona o wihovim pravima i du`nosti-ma, upoznaju}i ih naro~ito sa sadr`ajem odredaba ~lana 39. do 43. ovog zakona.

 

Poslije toga }e svakog od budu}ih supru`nika ponaosob upitati da li pristaju da jedan s drugim zakqu~e brak.

 

^lan 27.

 

Izjave budu}ih supru`nika kojim oni pristaju da zakqu~e brak, mati~ar }e upisati u mati~nu kwigu vjen~anih, u koju se, nakon toga, potpisuju bra~ni supru`nici, gradona~elnik ili na~elnik ili ovla{}eni odbornik, svjedoci i na kraju mati~ar. Nakon toga gradona~elnik ili na~elnik, odnosno ovla{}eni odbornik progla{ava brak zakqu~enim.

 

^lan 28.

 

Odmah po zakqu~ewu braka, bra~nim supru`nicima }e se izdati izvod iz mati~ne kwige vjen~anih.

 

3. Smetwe za zakqu~ewe braka

 

^lan 29.

 

Brak nije vaqan ako nije zakqu~en u ciqu zajednice `ivota bra~nih supru`nika.

 

^lan 30.

 

• Brak nije vaqan ako je na wegovo zakqu~ewe bra~ni supru`nik pristao u strahu izazvanom ozbiqnom prijetwom.

 

• Brak nije vaqan ako je na wegovo zakqu~ewe bra~ni supru`nik pristao u zabludi o li~nosti drugog bra~nog supru`nika ili o wegovoj bitnoj osobini.

 

• Zabluda o li~nosti bra~nog supru`nika postoji kad je bra~ni supru`nik mislio da stupa u brak s jednim licem, a stupio je u brak s drugim.

 

• Zabluda o bitnoj osobini bra~nog supru`nika postoji kad se radi o osobini odnosno o okolnosti koja bi drugog bra~nog supru`nika odvratila od zakqu~ewa braka da je za wu znao, a naro~ito u slu~aju krajwe opasne ili te{ke bolesti, protivprirodne navike, polne nemo}i, trudno}e `ene s drugim mu{karcem, ne~asnog zanimawa i ranije osude zbog krivi~nog djela u~iwenog iz ne~asnih pobuda.

 

^lan 31.

 

Brak se ne mo`e zakqu~iti dok drugi brak ne prestane.

 

^lan 32.

 

Brak ne mo`e zakqu~iti lice koje zbog du{evne bolesti, du{evne nerazvijenosti ili iz drugih razloga nije sposobno za rasu|ivawe.

 

^lan 33.

 

• Brak ne mogu zakqu~iti me|u sobom: krvni srod-nici u pravoj liniji, brat i sestra, brat i sestra po ocu

 

 

ili majci, stric i sinovica, ujak i sestri~ina, tetka i brati}, tetka i sestri} i djeca bra}e i sestara, kao ni djeca bra}e i sestara po ocu ili majci.

 

• Odredba iz prethodnog stava primjewuje se i na odnose potpunog usvojewa.

 

^lan 34.

 

U pogledu uslova za vaqanost zakqu~ewa braka, van-bra~no srodstvo je izjedna~eno s bra~nim srodstvom.

 

^lan 35.

 

• Brak ne mogu zakqu~iti me|u sobom: svekar i snaha, zet i ta{ta, o~uh i pastorka i ma}eha i pastorak, bez obzira da li je brak usqed ~ijeg su zakqu~ewa do{li u ovo srodstvo, prestao.

 

• Iz opravdanih razloga sud mo`e u vanparni~nom postupku dozvoliti zakqu~ewe braka srodnicima po tazbini iz prethodnog stava.

 

• Prije dono{ewa odluke, sud }e pribaviti mi{qewe organa starateqstva.

 

^lan 36.

 

• Brak ne mo`e zakqu~iti lice koje nije navr{ilo 18 godina `ivota.

 

• Iz opravdanih razloga sud mo`e u vanparni~nom postupku dozvoliti zakqu~ewe braka maloqetniku star-ijem od 16 godina, ako utvrdi da je to lice tjelesno i du{evno sposobno za vr{ewe prava i du`nosti koje proizlaze iz braka. Predlog za dozvolu zakqu~ewa braka mo`e podnijeti zainteresovano maloqetno lice.

 

• Prije dono{ewa odluke sud }e pribaviti mi{qewe organa starateqstva.

 

4. Zabrane za zakqu~ewe braka

 

^lan 37.

 

• Brak ne mogu zakqu~iti usvojenik i usvojilac za vrijeme trajawa nepotpunog usvojewa.

 

• Iz opravdanih razloga sud mo`e, u vanparni~nom postupku, licima iz prethodnog stava, na wihov zahtjev dozvoliti zakqu~ewe braka.

 

• Prije dono{ewa oduke sud }e pribaviti mi{qewe organa starateqstva.

 

• Brak zakqu~en protivno odredbi stava (1) ne mo`e se poni{titi.

 

^lan 38.

 

• Brak ne mogu zakqu~iti {ti}enik i staralac za vrijeme trajawa starateqstva.

 

• Iz opravdanih razloga sud mo`e, u vanparni~nom postupku, licima iz prethodnog stava, na wihov zahtjev, dozvoliti zakqu~ewe braka.

 

• Prije dono{ewa oduke sud }e pribaviti mi{qewe organa starateqstva.

 

• Brak zakqu~en protivno odredbi stava1. ovog ~lana ne mo`e se poni{titi.

 

• – LI^NA PRAVA I DU@NOSTI BRA^NIH SUPRU@NIKA

 

^lan 39.

 

Bra~ni supru`nici su ravnopravni u braku.

 

^lan 40.

 

Bra~ni supru`nici su du`ni da se uzajamno po{tuju i poma`u.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 4 – Broj 54                                  SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

^lan 41.

 

Bra~ni supru`nici sporazumno odre|uju mjesto stanovawa.

 

^lan 42.

 

Bra~ni supru`nici sporazumno odlu~uju o podizawu zajedni~ke djece i o tome kako }e urediti odnose i obavqati poslove koji se ti~u bra~ne, odnosno poro-di~ne zajednice.

 

^lan 43.

 

• Bra~ni supru`nici mogu se sporazumjeti da im prezime bude prezime jednog od wih, a mogu i zadr`ati svaki svoje prezime.

 

• Svaki bra~ni supru`nik mo`e svom prezimenu dodati prezime svog bra~nog supru`nika.

 

• Bra~ni supru`nici su du`ni da se prilikom zakqu~ewa braka izjasne o svom prezimenu.

 

• Izjave bra~nih supru`nika o wihovom prezimenu upisa}e se u mati~nu kwigu vjen~anih .

 

• Ako bra~ni supru`nici nemaju isto prezime, spo-razumno }e odrediti prezime djeteta.

 

Ako se o tome ne sporazumiju, o prezimenu djeteta odlu~i}e organ starateqstva.

 

• – PRESTANAK BRAKA

 

^lan 44.

 

• Brak prestaje smr}u bra~nog supru`nika, progla{ewem nestalog bra~nog supru`nika umrlim, poni{tewem i razvodom braka.

 

• Ako je bra~ni supru`nik progla{en umrlim, brak prestaje danom koji je po pravnosna`noj odluci suda utvr|en kao dan wegove smrti.

 

• Brak prestaje poni{tewem i razvodom kad presu-da suda o poni{tewu, odnosno razvodu braka postane pravnosna`na.

 

1. Poni{tewe braka

 

^lan 45.

 

Brak }e se poni{titi ako se utvrdi da je prilikom wegovog zakqu~ewa postojala neka od bra~nih smetwi navedenih u ~l. 29. do 36. ovog zakona.

 

^lan 46.

 

• Poni{tewe braka zakqu~enog u strahu izazvanom ozbiqnom prijetwom mo`e tra`iti samo bra~ni supru`nik koji je bio prinu|en. Tu`ba se mo`e podni-jeti u roku od jedne godine od dana kada je opasnost od izvr{ewa prijetwe prestala, a bra~ni supru`nici su za to vrijeme `ivjeli zajedno.

 

• Poni{tewe braka zakqu~enog u zabludi mo`e tra`iti samo bra~ni supru`nik koji je u zabludi pris-tao na brak. Tu`ba se mo`e podnijeti u roku od jedne godine od dana saznawa za zabludu, a bra~ni supru`nici su za to vrijeme `ivjeli zajedno.

 

^lan 47.

 

• Pravo na tu`bu za poni{tewe braka iz razloga navedenih u ~l. 29, 30, 31. i 34. ovog zakona pripada bra~nim supru`nicima, svakom licu koje ima pravni interes da brak bude poni{ten i organu starateqstva.

 

• Ne}e se poni{titi novi brak koji je zakqu~en za vrijeme trajawa ranijeg braka jednog od bra~nih supru`nika, ako je ranije brak u me|uvremenu prestao.

 

 

^lan 48.

 

• Pravo na tu`bu za poni{tewe braka za vrijeme dok traje razlog iz ~lana 32. ovog zakona pripada bra~nim supru`nicima i organu starateqstva.

 

• Nakon prestanka razloga iz prethodnog stava, pravo na tu`bu za poni{tewe braka pripada samo bra~nom supru`niku koji je bio nesposoban za rasu|ivawe. Tu`ba se mo`e podnijeti u roku od jedne godine od prestanka nesposobnosti za rasu|ivawe, a ako je bra~nom supru`niku oduzeta ili ograni~ena poslovna sposobnost, u roku od jedne godine od pravosna`nosti odluke o vra}awu poslovne sposobnosti.

 

^lan 49.

 

Pravo na tu`bu za poni{tewe braka u slu~ajevima iz ~lana 33. ovog zakona pripada bra~nim supru`nicima, organu starateqstva i javnom tu`ila{tvu.

 

^lan 50.

 

• Pravo na tu`bu za poni{tewe braka u slu~ajevima iz ~lana 35. ovog zakona pripada bra~nim supru`nici-ma.

 

• Sud mo`e odbiti zahtjev za poni{tewe braka koji je zakqu~en bez dozvole suda izme|u srodnika po tazbini, ako utvrdi da su u vrijeme zakqu~ewa braka postojali ili su naknadno nastali va`ni razlozi zbog kojih se moglo dozvoliti zakqu~ewe braka me|u ovim srodnici-ma.

 

^lan 51.

 

• Pravo na tu`bu za poni{tewe braka koju je bez dozvole suda zakqu~ilo lice koje nije navr{ilo 18 godi-na `ivota pripada organu starateqstva, a maloqetnom bra~nom supru`niku i wegovim roditeqima samo ako nisu nedopu{tenim radwama omogu}ili zakqu~ewe toga braka.

 

• Sud mo`e odbiti tu`beni zahtjev za poni{tewe braka ako utvrdi da su u vrijeme zakqu~ivawa braka pos-tojali ili su naknadno nastali opravdani razlozi zbog kojih se mo`e dozvoliti zakqu~ewe braka prije punoqet-nosti bra~nog supru`nika.

 

• Brak se ne mo`e poni{titi nakon {to je malo-qetni bra~ni supru`nik navr{io 18 godina `ivota, ali bra~ni supru`nik koji je postao punoqetan mo`e podni-jeti tu`bu za poni{tewe braka u roku od jedne godine od punoqetnosti.

 

2. Razvod braka

 

^lan 52.

 

• Bra~ni supru`nik mo`e tra`iti razvod braka ako su bra~ni odnosi te{ko i trajno poreme}eni, usqed ~ega je zajedni~ki `ivot postao nepodno{qiv.

 

• Mu` nema pravo na tu`bu za razvod braka za vri-jeme trudno}e `ene i dok wihovo dijete ne navr{i godinu dana `ivota.

 

^lan 53.

 

Bra~ni supru`nik mo`e tra`iti razvod braka ako je wegov bra~ni supru`nik nestao i o wemu nema nikakvih vijesti za vrijeme od dvije godine.

 

^lan 54.

 

• Bra~ni supru`nici koji imaju zajedni~ku malo-qetnu ili usvojenu djecu, ili djecu nad kojom je produ`eno roditeqsko pravo, mogu podnijeti zajedni~ki predlog da se, iz razloga navedenih u ~lanu 52. ovog zakona, razvede wihov brak.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Utorak, 27. avgust 2002.                    SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                            Broj 54 – Strana 5

 

 

• Ako jedan od bra~nih supru`nika odustane od zajedni~kog predloga, a drugi ostane pri zahtjevu da se brak razvede, taj predlog smatra}e se tu`bom za razvod braka.

 

^lan 55.

 

• Sud }e razvesti brak na osnovu sporazuma bra~nih supru`nika ako oni nemaju zajedni~ku maloqetnu ili usvojenu djecu ili djecu nad kojom je produ`eno rodite-qsko pravo.

 

• Ako prije dono{ewa prvostepene presude o razvo-du braka jedan od bra~nih supru`nika odustane od spo-razuma o razvodu braka, postupak se obustavqa.

 

^lan 56.

 

U slu~aju razvoda braka, svaki od bra~nih supu`nika mo`e zadr`ati prezime koje je imao u vrijeme razvoda braka.

 

3. Mirewe bra~nih supru`nika

 

^lan 57.

 

Prije podno{ewa tu`be ili zajedni~kog prijedloga za razvod braka, supru`nici koji imaju zajedni~ku malo-qetnu ili usvojenu djecu, ili djecu nad kojom je produ`eno roditeqsko pravo su obavezni da pred nadle`nim organom starateqstva pokrenu postupak mirewa.

 

^lan 58.

 

Za mirewe je mjesno nadle`an organ starateqstva na ~ijem podru~ju tu`eni ima prebivali{te, odnosno boravi{te, ili organ starateqstva na ~ijem su podru~ju bra~ni supru`nici imali svoje posqedwe zajedni~ko prebivali{te.

 

^lan 59.

 

• Organ starateqstva zakaza}e ro~i{te za poku{aj mirewa na koje }e pozvati oba bra~na supru`nika u roku od 30 dana od dana pokretawa postupka mirewa.

 

• Punomo}nici ne mogu na ro~i{tu za poku{aj mirewa zastupati bra~ne supru`nike niti mogu pris-ustvovati ro~i{tu.

 

^lan 60.

 

• Na ro~i{tu za poku{aj mirewa organ starateqst-va poku{a}e da izmiri bra~ne supru`nike, a po potrebi preporu~i}e im da se obrate savjetovali{tima ili drugim ustanovama koje im mogu dati potreban savjet.

 

• Postupak }e se obustaviti ako se pozivu nisu odazvala oba bra~na supru`nika ili onaj bra~ni supru`nik koji namjerava podnijeti tu`bu za razvod braka.

 

• Ako na ro~i{tu za poku{aj mirewa ne do|e do izmirewa bra~nih supru`nika, a organ starateqstva ocijeni da ima izgleda da bi do izmirewa moglo do}i, mo`e odrediti novo ro~i{te.

 

• Ako nakon obustave postupka iz stava ovog ~lana bude podnesena tu`ba ili zajedni~ki prijedlog za razvod braka sud }e ga odbaciti.

 

^lan 61.

 

U postupku mirewa organ starateqstva imaju}i u vidu interese djece nastoja}e da se bra~ni supru`nici sporazumiju o za{titi, vaspitawu i izdr`avawu zajed-ni~ke maloqetne djece, supru`anskom izdr`avawu, pod-jeli zajedni~ke imovine, vra}awu poklona i svim drugim pitawima od zna~aja za supru`nike, wihovu maloqetnu djecu, bra~nu i porodi~nu zajednicu koja se gasi.

 

 

^lan 62.

 

• O ro~i{tu za poku{aj mirewa organ starateqstva sastavi}e zapisnik koji }e sadr`avati izjave bra~nih supru`nika da li su se izmirili, odnosno da mirewe nije uspjelo, kao i sporazum iz prethodnog ~lana, ako je do takvog sporazuma do{lo.

 

• Zapisnik iz prethodnog stava potpisuju stranke. Svakom bra~nom supru`niku dostavqa se ovjeren prim-jerak zapisinika.

 

• Organ starateqstva je obavezan da sprovede postu-pak mirewa supru`nika u roku od dva mjeseca.

 

^lan 63.

 

Izuzetno organ starateqstva nije du`an da zaka`e ro~i{te za poku{aj mirewa:

 

• ako je boravi{te jednog od bra~nih supru`nika nepoznato najmawe {est mjeseci;

 

• ako je jedan od bra~nih supru`nika nesposoban za rasu|ivawe;

 

• ako jedan ili oba bra~na supru`nika `ive u inos-transtvu;

 

o ~emu }e obavijestiti supru`nika, radi podno{ewa tu`be sudu.

 

^lan 64.

 

• Ako se u postupku pred organom starateqstva bra~ni supru`nici izmire, zahtjev za ponovni postupak ne mogu podnijeti u roku od {est mjeseci od dana uru~ewa zapisnika o izvr{enom mirewu.

 

• Ukoliko se supru`nici u postupku mirewa pred organom starateqstva ne izmire mogu podnijeti tu`bu, odnosno zajedni~ki prijedlog za razvod braka, sa zapis-nikom o neuspjelom poku{aju mirewa, u roku od {est mjeseci od dana prijema zapisnika o ishodu postupka mirewa.

 

• Po proteku roka iz prethodnog stava bra~ni supru`nici su du`ni pokrenuti novi postupak mirewa.

 

IV – POSTUPAK U BRA^NIM SPOROVIMA

 

^lan 65.

 

• Parni~ni postupak za poni{tewe i razvod braka (bra~ni spor) pokre}e se tu`bom.

 

• Ako oba bra~na supru`nika saglasno zahtijevaju razvod braka, parni~ni postupak pokre}e se zajedni~kim prijedlogom za razvod braka (~lan 54.), odnosno zaht-jevom za sporazumni razvod braka (~lan 55.).

 

^lan 66.

 

• Pravo na tu`bu u bra~nom sporu ne zastarjeva niti je ograni~eno drugim rokovima i uslovima ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

 

• Pravo na tu`bu za poni{tewe braka i za razvod braka ne prelazi na nasqednike bra~nih supru`nika, ali nasqednici bra~nog supru`nika koji je podnio tu`bu, mogu nastaviti ve} zapo~eti postupak radi utvr|ivawa da je postojao osnov za poni{tewe, odnosno razvod braka istican do ~asa smrti tu`ioca.

 

^lan 67.

 

Ako tu`bu u bra~nom sporu podnosi punomo}nik stranke, u punomo}i se mora izri~ito navesti kakvu }e tu`bu punomo}nik podnijeti i iz kojih razloga .

 

^lan 68.

 

U postupku u bra~nim sporovima iskqu~ena je javnost.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 6 – Broj 54                                  SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

^lan 69.

 

• ^iwenice na kojima stranka zasniva svoj zahtjev u bra~nom sporu sud mo`e utvr|ivati i kad te ~iwenice nisu me|u strankama sporne, osim u slu~aju iz ~lana 55. stav 1. ovog zakona.

 

• Sud je u toku cijelog postupka du`an da nastoji da do|e do izmirewa bra~nih supru`nika.

 

^lan 70.

 

U bra~nim sporovima ne mo`e se izre}i presuda zbog izostanka niti presuda na osnovu priznawa.

 

^lan 71.

 

• U parnicama za razvod braka tu`ilac mo`e tu`bu povu}i do zakqu~ewa glavne rasprave bez pristanka tu`enog, a s pristankom tu`enog dok postupak nije pravnosna`no zavr{en.

 

• Zajedni~ki predlog za razvod braka i zahtjev za sporazumni razvod braka mogu bra~ni supru`nici povu}i dok postupak nije pravosna`no zavr{en.

 

• U slu~ajevima iz st. 1. i 2. ovog ~lana, ako je povla~ewe tu`be, odnosno zajedni~kog predloga i zahtje-va za sporazumni razvod braka uslijedilo nakon dono{ewa prvostepene presude, prvostepeni sud }e rje{ewem utvrditi da je presuda bez pravnog u~inka i da se postupak obustavqa. Ovako }e sud postupiti i kad je od zahtjeva za sporazumni razvod braka odustao samo jedan od bra~nih supru`nika.

 

• Na na~in iz prethodnog stava sud }e postupiti i u slu~aju smrti bra~nog supru`nika, ~ime se ne dira u pravo nasqednika da nastave postupak u smislu ~lana 66. stav 2. ovog zakona.

 

• U bra~nim sporovima odricawe od tu`benog zaht-jeva ima isti pravni u~inak kao i povla~ewe tu`be.

 

^lan 72.

 

Presudom kojom se brak poni{tava ili se brak razvo-di, sud }e po slu`benoj du`nosti odlu~iti i o za{titi, vaspitawu i izdr`avawu zajedni~ke djece, kao i o izdr`avawu bra~nog supru`nika, ako je on to zahtijevao.

 

^lan 73.

 

• Ako se u bra~nom sporu rje{ava i o za{titi, vaspitawu i izdr`avawu djece, organ starateqstva u~estvuje u tom postupku radi za{tite interesa djece.

 

• U postupku iz prethodnog stava organ starateqst-va stavi}e prijedlog o za{titi, vaspitawu i izdr`avawu djece, a ovla{}en je da u granicama tog predloga iznosi

 

• ~iwenice koje stranke nisu navele i predla`e da se izvedu potrebni dokazi, da ula`e pravna sredstva i pre-duzima druge parni~ne radwe.

 

• Sud koji rje{ava bra~ni spor obavijesti}e organ starateqstva o postupku radi za{tite, vaspitawa i izdr`avawa djece i pozivati ga na sva ro~i{ta, kao i dostavqati mu sve odluke donesene u tom postupku.

 

^lan 74.

 

• U toku postupka u bra~nim sporovima sud mo`e po slu`benoj du`nosti rje{ewem odrediti privremene mjere u pogledu za{tite, vaspitawa i izdr`avawa zajed-ni~ke maloqetne djece, kao i za wihov smje{taj.

 

• Privremene mjere iz prethodnog stava sud mo`e odrediti i u korist bra~nog supru`nika po wegovom predlogu.

 

• @alba protiv rje{ewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana ne zadr`ava izvr{ewe rje{ewa.

 

 

^lan 75.

 

Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma bra~nih supru`nika mo`e se pobijati zbog bitnih povreda odredaba parni~nog postupka, zbog toga {to je pristanak za razvod braka na osnovu sporazuma dat u zabludi ili pod uticajem sile ili prevare, kao i u slu~aju ako za dono{ewe presude nije bilo uslova odre|enih ovim zakonom.

 

^lan 76.

 

Ako je pravosna`nom presudom brak poni{ten ili razveden, ne mo`e se povodom revizije, predloga za pon-avqawe postupka, zahtjeva za za{titu zakonitosti ili predloga za povra}aj u pre|a{we stawe izmijeniti pravosna`na presuda u dijelu o prestanku braka, bez obzira da li je neka od stranaka zakqu~ila novi brak.

 

^lan 77.

 

O tro{kovima postupka u bra~nom sporu sud }e odlu~iti po slobodnoj ocjeni, vode}i ra~una o razlozi-ma pravi~nosti.

 

^lan 78.

 

U postupku o bra~nom sporu primjewiva}e se odredbe Zakona o parni~nom postupku, ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

 

T R E ] I D I O

 

ODNOSI RODITEQA I DJECE

 

1. Prava i du`nosti roditeqa i djece

 

^lan 79.

 

• Majka i otac su ravnopravni u vr{ewu rodite-qskog prava i du`nosti.

 

• Ako je jedan od roditeqa umro, ili nije poznat, ili mu je oduzeto roditeqsko pravo, roditeqsko pravo pripada drugom roditequ.

 

^lan 80.

 

Roditeq se ne mo`e odre}i roditeqskog prava.

 

^lan 81.

 

• Roditeqi imaju du`nost i pravo da {tite svoju maloqetnu djecu i da se brinu o wihovom `ivotu i zdravqu.

 

• Maloqetna djeca imaju pravo da `ive zajedno sa svojim roditeqima.

 

• Ako opravdani interesi djece, odnosno roditeqa zahtijevaju, maloqetna djeca mogu `ivjeti odvojeno od svojih roditeqa.

 

• Roditeq s kojim dijete ne `ivi u porodi~noj zajed-nici ima pravo i du`nost odr`avawa li~nih odnosa sa svojim djetetom.

 

^lan 82.

 

Roditeqi imaju du`nost i pravo da svoju maloqetnu djecu izdr`avaju na na~in i pod uslovima odre|enim ovim zakonom.

 

^lan 83.

 

• Roditeqi imaju du`nost i pravo da se staraju o obrazovawu svoje maloqetne djece.

 

• Roditeqi su du`ni da se brinu o redovnom osnovnom {kolovawu svoje djece.

 

• Roditeqi imaju du`nost i pravo da prema svojim prilikama omogu}e daqe {kolovawe svoje djece, vode}i ra~una o wihovim sposobnostima, sklonostima i oprav-danim `eqama.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Utorak, 27. avgust 2002.                    SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                            Broj 54 – Strana 7

 

 

^lan 84.

 

• Roditeqi imaju du`nost i pravo da zastupaju svoju maloqetnu djecu.

 

• Ako maloqetnom djetetu treba ne{to uru~iti ili saop{titi, to se mo`e punova`no u~initi jednom ili drugom roditequ, a ako roditeqi ne `ive zajedno, onom roditequ kod koga dijete `ivi.

 

• Maloqetnik sa navr{enih 15 godina `ivota koji radom ostvaruje prihode, mo`e raspolagati ostvarenim li~nim dohotkom i zaradom. Pri tome je du`an da doprinosi za svoje izdr`avawe, vaspitawe i obrazovawe.

 

2. Vr{ewe roditeqskog prava i du`nosti

 

^lan 85.

 

Roditeqsko pravo vr{e roditeqi sporazumno.

 

• U slu~aju neslagawa roditeqa o vr{ewu rodite-qskog prava odlu~uje organ starateqstva.

 

^lan 86.

 

• Ako je jedan roditeq sprije~en da vr{i rodite-qsko pravo, ili mu je oduzeto roditeqsko pravo, ili mu je oduzeta, odnosno ograni~ena poslovna sposobnost, roditeqsko pravo }e vr{iti drugi roditeq.

 

• Ako roditeqi `ive odvojeno, roditeqsko pravo vr{i onaj roditeq kod koga dijete `ivi.

 

• U slu~aju razvoda braka i poni{tewa braka, roditeqsko pravo vr{i onaj roditeq kome je dijete pov-jereno na za{titu i vaspitawe.

 

• Ako se roditeq koji ne vr{i roditeqsko pravo ne slo`i s nekim postupkom ili mjerom roditeqa koji to pravo vr{i, mo`e obavijestiti organ starateqstva koji }e o tome odlu~iti.

 

^lan 87.

 

• Ako to zahtijevaju interesi djeteta, roditeqi mogu povjeriti dijete na za{titu i vaspitawe tre}im licima uz prethodno odobrewe organa starateqstva.

 

• Ako roditeqi ili roditeq koji sam vr{i rodite-qsko pravo odlazi na privremeni rad u inostranstvo i sa sobom ne vodi djecu, djeca }e se povjeriti na za{titu

 

• vaspitawe drugom licu, ili odgovaraju}oj ustanovi ako je organ starateqstva ovo povjeravawe prethodno odobrio.

 

• Dijete se ne mo`e dati na za{titu, vaspitawe i obrazovawe licu koje ne mo`e biti starateq.

 

^lan 88.

 

Kad sud u bra~nom sporu odlu~i da se brak poni{tava ili da se razvodi, odlu~i}e u istoj presudi o povjeravawu djece na za{titu i vaspitawe.

 

^lan 89.

 

• Novu presudu o povjeravawu djece na za{titu i vaspitawe nadle`ni sud }e donijeti ako to zahtijevaju promijewene prilike, bez obzira na to koji je sud ranije o tome odlu~io.

 

• U postupku iz prethodnog stava organ starateqst-va ima sva ovla{}ewa iz ~lana 73. ovog zakona.

 

^lan 90.

 

• Sud, odnosno organ starateqstva koji donosi odluku o povjeravawu djece na za{titu i vaspitawe odlu~i}e, nakon {to ispita sve odlu~ne ~iwenice, da li }e sva djeca biti kod jednog roditeqa, ili }e neka biti kod majke, a neka kod oca.

 

• Kad to zahtijevaju wihovi interesi, djeca se mogu povjeriti na za{titu i vaspitawe drugom licu.

 

 

^lan 91.

 

• U slu~aju smrti roditeqa kome je dijete odlukom suda ili organa starateqstva povjereno na za{titu i vaspitawe, kao i smrti roditeqa koji je sam vr{io roditeqsko pravo ili je za{titu i vaspitawe djeteta povjerio drugom licu, pre`ivjeli roditeq ima pravo da tra`i da mu lice kod koga se dijete nalazi preda dijete na za{titu i vaspitawe.

 

• U slu~aju spora o predaji djeteta izme|u roditeqa

• lica kod kojeg se dijete nalazi, sud }e, na osnovu pred-loga i mi{qewa organa starateqstva, odlu~iti da li }e dijete povjeriti na za{titu i vaspitawe roditequ, nekom drugom licu ili odgovaraju}oj ustanovi.

 

^lan 92.

 

• Sud, odnosno organ starateqstva koji donosi odluku o povjeravawu djece na za{titu i vaspitawe, uze}e u obzir i `eqe djeteta ako je ono sposobno da ih izrazi.

 

• Sud, odnosno organ starateqstva mo`e ispitati dijete i bez prisustva roditeqa i drugih lica.

 

^lan 93.

 

• Ako dijete ne `ivi u zajednici sa oba roditeqa, roditeqi }e se sporazumjeti o na~inu odr`avawa li~nih odnosa s djetetom (posjete i sl.). Ako do takvog sporazu-ma ne do|e, odluku o tome donosi organ starateqstva.

 

• Organ starateqstva mo`e ponovno urediti na~in odr`avawa li~nih odnosa roditeqa s djecom, ako to zahtijevaju promijewene prilike.

 

• Odr`avawe li~nih odnosa roditeqa s djecom mo`e se ograni~iti ili zabraniti samo radi za{tite li~nosti i drugih interesa djece.

 

3. Nadzor organa starateqstva

 

^lan 94.

 

Organ starateqstva du`an je da preduzima potrebne mjere radi za{tite li~nih i imovinskih prava i intere-sa djeteta.

 

^lan 95.

 

Ako to interesi djece zahtijevaju, organ starateqstva }e pru`iti pomo} roditeqima u sre|ivawu wihovih socijalnih, materijalnih i li~nih prilika i odnosa ili ih uputiti u odgovaraju}e savjetovali{te.

 

^lan 96.

 

Ako opravdani interesi djece zahtijevaju, organ starateqstva mo`e odrediti stalan nadzor nad vr{ewem roditeqskog prava u pogledu pojedinog djeteta.

 

^lan 97.

 

• Roditeqi i ostali ~lanovi porodice ne smiju dijete podvrgavati poni`avaju}im postupcima, du{evnom i tjelesnom ka`wavawu, odnosno zlostavqawu. Ako su roditeqi, odnosno onaj roditeq kod kojeg dijete `ivi zlostavqali dijete, ili zanemarili brigu o djete-tu, zanemarili vaspitawe djeteta ili je kod djeteta do{lo do poreme}aja u vaspitawu organ starateqstva mo`e dijete oduzeti i povjeriti ga drugom roditequ, nekom drugom licu ili odgovaraju}oj ustanovi ukoliko ne postoji sudska odluka o povjeravawu djeteta.

 

• Za vrijeme trajawa stalnog nadzora nad vr{ewem roditeqskog prava organ starateqstva }e savjetima i drugim odgovaraju}im metodama socijalnog rada poma-gati roditeqe u vr{ewu roditeqskog prava, pozivati roditeqe radi dogovora o vr{ewu roditeqskog prava, obilaziti roditeqe i djecu, pozivati roditeqe i djecu na redovne periodi~ne sastanke u prostorijama organa starateqstva i sli~no.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 8 – Broj 54                                  SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

^lan 98.

 

Organ starateqstva mo`e odrediti roditequ, usvo-jiocu, staratequ, drugoj porodici ili u specijalnoj ustanovi poja~an nadzor nad djetetom.

 

^lan 99.

 

• Mjeru poja~anog nadzora roditeqa, usvojioca ili staraoca odredi}e rje{ewem organ starateqstva, ako su roditeqi usvojilac, odnosno staralac propustili vr{ewe du`nog nadzora nad maloqetnikom, a u mogu}nosti su da ovaj propust isprave i ovakav nadzor uspje{no vr{e.

 

• Organ starateqstva izricawem mjere poja~anog nadzora obavezno }e dati roditequ, usvojiocu ili staraocu potrebna uputstva i odre|ene du`nosti u pogle-du postupaka i mjera prema maloqetniku koji se ti~u vaspitawa i popravqawa wegovog li~nog statusa.

 

^lan 100.

 

• Organ starateqstva mo`e zahtijevati u svako doba od roditeqa polagawe ra~una o upravqawu imovinom dijeteta.

 

• Organ starateqstva mo`e zahtijevati da sud, radi za{tite imovinskih interesa djeteta, dozvoli mjere obezbje|ewa na imovini roditeqa.

 

• Organ starateqstva mo`e, radi za{tite imovin-skih interesa djeteta, zahtjevati da sud u vanparni~nom postupku odlu~i da se roditeqi u pogledu upravqawa imovinom djeteta stave u polo`aj starateqa.

 

^lan 101.

 

• Ukoliko roditeqi, usvojilac, odnosno staralac nisu u stawu da vr{e mjeru poja~anog nadzora djeteta, organ starateqstva mo`e rije{iti da preda maloqetni-ka drugoj porodici koja ima mogu}nosti i dobrovoqno se prihvata vr{ewa nadzora.

 

• Poja~ani nadzor u drugoj porodici traje dok roditeqi, usvojilac ili staralac ne povrate mogu}nost

 

• sposobnost da nad djecom vr{e poja~an nadzor i kada nad djecom prestane potreba vr{ewa poja~anog nadzora.

 

^lan 102.

 

• Ako roditeqi, usvojilac, odnosno staralac nisu u mogu}nosti da vr{e poja~an nadzor nad maloqetnikom, a ne postoje uslovi za izvo|ewe poja~anog nadzora malo-qetnika u drugoj porodici, maloqetnik }e se staviti pod poja~ani nadzor organa starateqstva.

 

• Za vrijeme trajawa poja~anog nadzora organa starateqstva maloqetnik ostaje i daqe da `ivi u poro-di~nom doma}instvu s roditeqima, usvojiocem ili licem s kojim `ivi u ekonomskoj zajednici, jer ga to lice izdr`ava, a poja~ani nadzor nad djetetom vr{i ovla{}eni saradnik organa starateqstva.

 

• Ovla{}eni saradnik organa starateqstva brine se o lije~ewu, {kolovawu, zaposlewu i drugim poro-di~nim i socijalnim potrebama djeteta.

 

^lan 103.

 

• Pri izboru odgovaraju}e mjere starawa organ starateqstva }e uzeti u obzir uzrast djeteta, wegovu psi-hofizi~ku razvijenost, psihi~ka svojstva, sklonosti i navike, dotada{we vaspitawe i odgajawe, porodi~ne i socijalne uslove u kojima je `ivio i druge relevantne okolnosti.

 

• Pri izboru odgovaraju}e mjere organ starateqst-va vodi}e ra~una o po{tovawu principa najmaweg posezawa.

 

 

4. Produ`ewe roditeqskog prava i du`nosti

 

^lan 104.

 

• Sud mo`e u vanparni~nom postupku po zahtjevu roditeqa, usvojioca ili organa starateqstva odlu~iti da se roditeqsko pravo produ`i i poslije punoqetstva djeteta, ako dijete zbog tjelesnog ili du{evnog nedostat-ka nije sposobno da se samo stara o sebi i o svojim prav-ima i interesima.

 

• Kad prestanu razlozi zbog kojih je roditeqsko pravo bilo produ`eno, sud }e na zahtjev roditeqa, odnosno usvojioca ili organa starateqstva odlu~iti o prestanku roditeqskog prava.

 

^lan 105.

 

• Na prijedlog organa starateqstva ili roditeqa, odnosno usvojioca, sud }e u vanparni~nom postupku, ako za to postoje opravdani razlozi i ako je to za dobrobit djeteta, uputiti dijete u odgovaraju}u vaspitno-obra-zovnu ustanovu na ~uvawe i vaspitawe.

 

• Trajawe mjere stacionarnog boravka u odgovara-ju}oj ustanovi zavisi od socijalnih, materijalnih, li~nih, zdravstvenih i porodi~nih prilika roditeqa i djeteta.

 

• Pra}ewe rezultata stacionarnog boravka djeteta u vaspitno-obrazovnoj ili zdravstvenoj ustanovi organ starateqstva vr{i permanentno. O svojim zapa`awima izvje{tava nadle`ni sud svakih {est mjeseci u pismenoj formi.

 

• Vanparni~ni sud, na osnovu izvje{taja organa starateqstva ili na osnovu opravdanog i obrazlo`enog zahtjeva roditeqa mo`e, ako je to za dobrobit djeteta, mjeru stacionarnog boravka djeteta u odgovaraju}oj ustanovi obustaviti od izvr{ewa ili zamijeniti nekom drugom mjerom nadzora.

 

5. Oduzimawe roditeqskog prava i du`nosti

 

^lan 106.

 

• Roditequ koji zlostavqa dijete, zloupotrebqava roditeqsko pravo, ili je napustio dijete, zanemario brigu o djetetu i zanemario svoje roditeqske du`nosti sud }e u vanparni~nom postupku oduzeti roditeqsko pravo.

 

• Roditeq zloupotrebqava roditeqska prava i du`nosti:

 

1. ako sprovodi fizi~ko ili psihi~ko nasiqe nad djetetom,

 

2. ako seksualno iskori{}ava dijete,

 

3. ako eksploati{e dijete prisiqavaju}i ga da pret-jerano radi ili da obavqa rad neprimjeren wegovom uzrastu,

 

4. ako djetetu dozvoqava u`ivawe alkoholnih pi}a, droga ili drugih opojnih supstanci ili ga na to navodi,

 

5. ako navodi dijete na bilo koji oblik dru{tveno neprihvatqivog pona{awa,

 

6. ako na bilo koji drugi na~in grubo kr{i prava djeteta.

 

• Roditeq grubo zanemaruje roditeqske du`nosti i

 

prava:

 

1. ako napusti dijete,

 

2. ako ne brine du`e od mjesec dana o djetetu s kojim ne `ivi,

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Utorak, 27. avgust 2002.                    SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                            Broj 54 – Strana 9

 

 

3. ako u roku od godinu dana ne stvori uslove za zajed-ni~ki `ivot s djetetom koje je smje{teno u drugu porod-icu ili ustanovu, a za to nema nikakav opravdan razlog,

 

4. ako je zanemario starawe o osnovnim `ivotnim potrebama djeteta s kojim `ivi ili se ne pridr`ava mjera koje je radi za{tite prava i dobrobiti djeteta prethodno donio nadle`ni organ.

 

• Sud mo`e roditeqsko pravo vratiti roditequ, ako prestane razlog zbog kojeg mu je to pravo oduzeto.

 

^lan 107.

 

• Postupak radi oduzimawa roditeqskog prava pokre}e organ starateqstva, roditeq, odnosno usvoji-lac.

 

• Organ starateqstva du`an je pokrenuti postu-pak za oduzimawe roditeqskog prava i u slu~aju kad na bilo koji na~in sazna da postoje okolnosti iz stava 1. prethodnog ~lana.

 

• Pravosna`na odluka o oduzimawu i vra}awu roditeqskog prava dostavqa se nadle`nom mati~aru, a ukoliko dijete ima neko pravo na nekretninama, odluka se dostavqa zemqi{no-kwi`nom, odnosno katastarsko-kwi`nom registru.

 

6. Prestanak roditeqskog prava

 

^lan 108.

 

• Roditeqsko pravo prestaje kad dijete postane punoqetno ili kad prije punoqetstva zakqu~i brak.

 

• Dijete postaje punoqetno kad navr{i 18 godina `ivota.

 

• Nastupawem punoqetstva, kao i zakqu~ewem braka prije punoqetstva, sti~e se potpuna poslovna sposobnost.

 

7. Utvr|ivawe o~instva i materinstva

 

^lan 109.

 

• Djetetova majka je `ena koja ga je rodila.

 

• Ocem djeteta ro|enog u braku ili u periodu do 300 dana po prestanku braka, smatra se mu` majke djeteta.

 

• Ocem djeteta koje je ro|eno van braka, smatra se lice koje dijete prizna za svoje ili ~ije je o~instvo utvr|eno pravosna`nom sudskom presudom.

 

• Ako je dijete ro|eno u kasnijem braku majke, ali prije isteka roka od 270 dana po prestanku wenog prethodnog braka, ocem }e se smatrati mu` majke iz prethodnog braka, osim ako mu` majke iz kasnijeg braka sa wenim pristankom prizna dijete za svoje.

 

^lan 110.

 

• ^im sazna za ro|ewe djeteta van braka, mati~ar je du`an da pozove majku da se izjasni ko je otac djeteta i da o tome obavijesti organ starateqstva.

 

• Izjavu iz prethodnog stava majka mo`e dati i bez poziva.

 

• Ako se majka izjasni o tome ko je otac djeteta, organ starateqstva }e pozvati to lice da izjavi da li je otac djeteta.

 

^lan 111.

 

• Ako lice iz stava 3. prethodnog ~lana izjavi na zapisnik pred organom starateqstva, mati~arem ili u ovjerenoj ispravi da je otac djeteta, mati~ar }e ga upisati kao oca djeteta u mati~nu kwigu ro|enih i o upisu obavijestiti majku djeteta.

 

 

• Ako lice iz prethodnog stava izjavi da nije otac djeteta ili u roku od 30 dana od dana dostavqawa poziva ne da nikakvu izjavu, mati~ar }e o tome obavijestiti majku djeteta.

 

^lan 112.

 

• O~instvo se mo`e priznati pred mati~arem, organom starateqstva, sudom ili nekim drugim dr`avnim organom ovla{}enim za sastavqawe javnih isprava. Organ pred kojim je dato ovo priznawe du`an je da bez odlagawa zapisnik dostavi mati~aru nadle`nom za upis djeteta u mati~nu kwigu ro|enih.

 

• Priznawe o~instva mo`e biti u~iweno i u testa-

mentu.

 

^lan 113.

 

• Izjava o priznawu o~instva pred organima nave-denim u prethodnom ~lanu mo`e se dati i preko punomo}nika.

 

• Punomo} mora biti ovjerena i sadr`avati izri~ito uputstvo punomo}niku da da izjavu o priz-navawu o~instva odre|enog djeteta koje je rodila odre|ena `ena.

 

^lan 114.

 

O~instvo mo`e priznati i maloqetnik ako je stari-ji od 16 godina, kao i lice kome je organi~ena poslovna sposobnost, ako su sposobni shvatiti prirodu i zna~ewe izjave o priznavawu o~instva.

 

^lan 115.

 

(1) O~instvo se mo`e priznati i prije ro|ewa djete-

ta.

 

• U slu~aju iz prethodnog stava priznawe o~instva proizvodi pravni u~inak ako se dijete rodi `ivo.

 

^lan 116.

 

• O~instvo djeteta mo`e se priznati i poslije smrti djeteta, ali samo ako je ono ostavilo potomstvo.

 

• Pod uslovima iz prethodnog stava, lica ovla{}ena ovim zakonom za podno{ewe tu`be za utvr|ivawe o~instva mogu tu`bom zahtijevati da se utvr-di o~instvo umrlog djeteta.

 

^lan 117.

 

• Priznawe o~instva upisuje se u mati~nu kwigu ro|enih ako se majka s priznawem saglasi. Wena saglas-nost mora biti data pred mati~arem, u javnoj ili u ovjerenoj ispravi.

 

• Ako se majka prethodno izjasnila da je otac djete-ta lice koje je priznalo o~instvo, ta }e se izjava sma-trati wenom saglasno{}u.

 

^lan 118.

 

Ako se majka nije koristila mogu}no{}u iz stava 3. ~lana 110. ovog zakona, mati~ar }e je pozvati da se o tome izjasni u roku od 30 dana nakon {to primi obavijest da je odre|eno lice priznalo o~instvo.

 

^lan 119.

 

• Ako je dijete starije od 16 godina, potrebna je i wegova saglasnost s priznawem o~instva. Saglasnost se daje na na~in propisan u ~lanu 117. stav 1. ovog zakona.

 

• Ako je dijete mla|e od 16 godina, ili starije od 16 godina a trajno je nesposobno za rasu|ivawe, a majka vi{e nije `iva, ili je progla{ena umrlom, ili je pot-puno li{ena poslovne sposobnosti, izjavu o saglasnosti s priznawem o~instva daje staralac djeteta s odobrewem organa starateqstva.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 10 – Broj 54                               SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

^lan 120.

 

• Ako se majka ili dijete starije od 16 godina, odnosno staralac djeteta, kada je wihova saglasnost potrebna, ne saglase s priznawem o~instva ili se ne izjasne o tome u roku od 30 dana po prijemu obavje{tewa o priznawu, lice koje je priznalo dijete za svoje mo`e tu`bom tra`iti da sud utvrdi wegovo o~instvo.

 

• Tu`ba se mo`e podnijeti u roku od tri godine po prijemu obavje{tewa o nesaglasnosti lica iz prethodnog stava.

 

^lan 121.

 

Priznawe o~instva je neopozivo.

 

^lan 122.

 

• Lice koje je priznalo o~instvo, a kasnije sazna za okolnosti koje bi iskqu~ivale wegovo o~instvo, mo`e o~instvo osporavati tu`bom.

 

• Tu`ba iz prethodnog stava mo`e se podnijeti u roku od jedne godine po saznawu za okolnosti koje bi iskqu~ivale o~instvo, a najkasnije u roku od pet godina od davawa izjave o priznavawu o~instva.

 

^lan 123.

 

• Tu`bu radi utvr|ivawa o~instva mo`e podnijeti dijete do navr{ene 25. godine `ivota.

 

• Ako je dijete maloqetno ili poslovno nesposobno, tu`bu u wegovo ime podnosi osoba koja ga po zakonu zas-tupa, odnosno staralac s odobrewem organa starateqst-va.

 

^lan 124.

 

Tu`bu radi utvr|ivawa o~instva mo`e podnijeti majka do navr{ene 18. godine `ivota djeteta.

 

^lan 125.

 

Organ starateqstva mo`e u roku od jedne godine poslije ro|ewa djeteta tu`bom pokrenuti postupak za utvr|ivawe o~instva u slu~aju kad je majka ozna~ila odre|eno lice za oca djeteta pred mati~arem, a kasnije, zanemaruju}i interese djeteta, ne pokrene postupak za utvr|ivawe o~instva.

 

^lan 126.

 

Odredbe ovog zakona o utvr|ivawu o~instva shodno se primjewuju i na utvr|ivawe materinstva.

 

8. Osporavawe o~instva i materinstva

 

^lan 127.

 

• Mu` mo`e osporavati o~instvo djeteta koje je rodila wegova `ena za vrijeme trajawa braka ili prije isteka 300 dana od prestanka braka, ako smatra da mu nije otac.

 

• Ako je mu`u potpuno oduzeta poslovna sposobnost, tu`bu radi osporavawa wegovog o~instva mo`e podni-jeti wegov starateq s odobrewem organa starateqstva.

 

^lan 128.

 

Tu`ba radi osporavawa o~instva iz prethodnog ~lana mo`e se podnijeti u roku od {est mjeseci od dana saznawa za ~iwenicu na osnovu koje se mo`e zakqu~iti da tu`ilac nije otac djeteta, ali najkasnije do navr{ene desete godine `ivota djeteta.

 

^lan 129.

 

U slu~aju iz ~lana 127. ovog zakona nasqednici mu`a nisu ovla{}eni da podnesu tu`bu radi osporavawa o~instva, ali mogu nastaviti zapo~eti postupak.

 

 

^lan 130.

 

• Majka mo`e osporavati da je otac wenog djeteta lice koje se po ovom zakonu smatra ocem djeteta.

 

• Tu`ba iz prethodnog stava mo`e se podnijeti u roku od {est mjeseci od ro|ewa djeteta.

 

^lan 131.

 

• Dijete mo`e osporavati da mu je otac lice koje se po ovom zakonu smatra wegovim ocem, osim u slu~aju kada je o~instvo utvr|eno pravosna`nom sudskom presudom.

 

• Tu`bu iz prethodnog stava dijete mo`e podnijeti do navr{ene 25. godine `ivota.

 

^lan 132.

 

• Lice koje sebe smatra ocem djeteta ro|enog van braka, mo`e osporavati o~instvo drugog lica koje je to dijete priznalo za svoje, ako istovremeno tra`i da se utvrdi wegovo o~instvo.

 

• Tu`ba iz prethodnog stava mo`e se podnijeti u roku od jedne godine od upisa osporenog o~instva u mati~nu kwigu.

 

^lan 133.

 

Ne mo`e se osporavati o~instvo poslije smrti djete-

ta.

 

^lan 134.

 

Odredbe ovog zakona o osporavawu o~instva shodno se primjewuju i na osporavawe materinstva.

 

9. Utvr|ivawe i osporavawe o~instva djece za~ete vje{ta~kim putem

 

^lan 135.

 

Ne mo`e se utvr|ivati o~instvo djeteta koje je za~eto vje{ta~kim putem.

 

^lan 136.

 

• Mu` mo`e osporavati o~instvo djeteta koje je rodila wegova `ena, ako je do za~e}a vje{ta~kim putem do{lo sjemenom drugog mu{karca bez wegove saglasnos-ti.

 

• Tu`ba radi osporavawa o~instva u slu~aju iz prethodnog stava podnosi se u roku od {est mjeseci od dana saznawa za za~e}e djeteta vje{ta~kim putem, a najkasnije do navr{ene pete godine `ivota djeteta.

 

10. Postupak u sporovima radi utvr|ivawa
    • osporavawa o~instva i materinstva

 

^lan 137.

 

• Postupak u sporovima za utvr|ivawe, odnosno osporavawe o~instva i materinstva pokre}e se tu`bom.

 

• Stranke u sporu za utvr|ivawe o~instva su lice ~ije se o~instvo utvr|uje, dijete i majka djeteta.

 

• Stranke u sporu o osporavawu o~instva su lice koje se po ovom zakonu smatra ocem djeteta, dijete i majka djeteta.

 

• Kad tre}e lice osporava o~instvo licu koje je dijete priznalo za svoje, stranke u sporu su lice koje osporava o~instvo, lice ~ije se o~instvo osporava, dijete i majka djeteta.

 

^lan 138.

 

• Ako tu`bom za utvr|ivawe, odnosno za ospo-ravawe o~instva nisu kao tu`ilac ili kao tu`eni obuh-va}ene sve stranke u sporu, sud }e pozvati tu`ioca da dopuni tu`bu tako {to }e navesti i stranku koja tu`bom nije obuhva}ena.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Utorak, 27. avgust 2002.                    SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                         Broj 54 – Strana 11

 

 

• Ako tu`ilac u roku koji je sud odredio ne postupi na na~in iz prethodnog stava, tu`ba }e se odbaciti.

 

^lan 139.

 

• Stranke koje podnose tu`bu radi utvr|ivawa, odnosno osporavawa o~instva, odnosno protiv kojih je upravqen tu`beni zahtjev jedinstveni su suparni~ari.

 

• Ako je tu`bu za utvr|ivawe, odnosno osporavawe o~instva podnijelo ovla{}eno lice u zakonskom roku, tu`bi se, kao suparni~ar, mo`e pridru`iti i lice kome je istekao rok za podno{ewe tu`be.

 

^lan 140.

 

• Ako dijete i roditeq koji po zakonu zastupa dijete zajedno podnose tu`bu za utvr|ivawe ili osporavawe o~instva, odnosno ako su tu`eni istom tu`bom, taj }e roditeq zastupati dijete i u parnici, ali organ starate-qstva mo`e djetetu postaviti posebnog staraoca ako izme|u djeteta i roditeqa u toj parnici postoje suprot-ni interesi.

 

• Ako su dijete i roditeq koji po zakonu zastupa dijete, u parnici u suprotnim strana~kim ulogama tu`ioca i tu`enog, organ starateqstva postavi}e djete-tu posebnog staraoca.

 

^lan 141.

 

• U postupku u sporovima radi utvr|ivawa, odnos-no osporavawa o~instva i materinstva iskqu~ena je javnost.

 

• U sporovima za utvr|ivawe ili osporavawe o~instva ili materinstva ne mo`e se donijeti presuda zbog izostanka niti na osnovu priznawa.

 

• U parnicama za utvr|ivawe ili osporavawe o~instva ili materinstva odricawe od tu`benog zahtje-va ima isti pravni u~inak kao i povla~ewe tu`be.

 

^lan 142.

 

O tro{kovima postupka u parnicama radi utvr|ivawa, odnosno osporavawa o~instva ili materin-stva sud }e odlu~iti po slobodnoj ocjeni, vode}i ra~una o razlozima pravi~nosti.

 

^lan 143.

 

• U postupku za utvr|ivawe, odnosno osporavawe o~instva ili materinstva, sud mo`e po slu`benoj du`nosti odrediti privremene mjere radi za{tite, smje{taja i izdr`avawa djece.

 

• @alba protiv rje{ewa o privremenoj mjeri ne zadr`ava izvr{ewe rje{ewa.

 

^lan 144.

 

U postupku za utvr|ivawe i osporavawe o~instva ili materinstva primjewiva}e se odredbe Zakona o parni~nom postupku, ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

 

• E T V R T I D I O

 

USVOJEWE

 

I – ZAJEDNI^KE ODREDBE

 

^lan 145.

 

• Za punova`nost usvojewa potrebno je da su usvoji-lac i usvojenikovi roditeqi, odnosno staraoci usvo-jenika, o tome dali svoju saglasnost pred nadle`nim organom starateqstva. Ove izjave unose se u zapisnik, koji potpisuju sva lica koja su prisustvovala zasnivawu usvojewa.

 

 

• Za usvojewe maloqetnog lica starijeg od 10 godi-na potrebna je i wegova saglasnost.

 

^lan 146.

 

Usvojewe mora biti u interesu usvojenika.

 

^lan 147.

 

• Usvojilac mo`e biti samo dr`avqanin Republike Srpske.

 

• Izuzetno, usvojilac mo`e biti i strani dr`avqanin ako za to postoje naro~ito opravdani razlozi.

 

• Usvojewe iz prethodnog stava ne mo`e se zasnovati bez odobrewa organa uprave nadle`nog za poslove soci-jalne politike.

 

^lan 148.

 

Usvojewe se upisuje u mati~nu kwigu ro|enih.

 

• – VRSTE USVOJEWA

 

^lan 149.

 

Usvojewe mo`e biti nepotpuno i potpuno.

 

1. Nepotpuno usvojewe

 

^lan 150.

 

• Nepotpunim usvojewem se izme|u usvojenika i usvojioca i wegovih potomaka zasnivaju odnosi srodst-va, kao i prava i du`nosti koja po zakonu postoje izme|u roditeqa i djece ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

 

• Nepotpuno usvojewe ne uti~e na prava i du`nosti usvojenika prema wegovim roditeqima i drugim srod-nicima.

 

^lan 151.

 

• Usvojiti se mo`e samo maloqetno lice.

 

• Usvojiti mo`e samo lice koje je starije od usvo-jenika najmawe 18 godina.

 

• Ako bra~ni supru`nici zajedni~ki usvajaju isto lice, uslov iz prethodnog stava mora ispuwavati jedan od wih .

 

^lan 152.

 

• Za nepotpuno usvojewe potreban je pristanak oba roditeqa djeteta, ako dijete ima roditeqe.

 

• Nije potreban pristanak roditeqa:

 

• kome je oduzeto roditeqsko pravo,

 

• kome je oduzeta poslovna sposobnost,

 

• ~ije je boravi{te nepoznato najmawe jednu godinu, a u tom periodu se ne brine za dijete.

 

^lan 153.

 

Bra~ni supru`nici mogu zajedni~ki usvojiti isto dijete. Dijete mo`e usvojiti i samo jedan od wih, uz pris-tanak drugog bra~nog supru`nika.

 

^lan 154.

 

• Ne mo`e se usvojiti srodnik u pravoj liniji, ni brat ni sestra.

 

• Staralac ne mo`e usvojiti svog {ti}enika dok ga organ starateqstva ne razrije{i du`nosti staraoca.

 

^lan 155.

 

(1) Usvojiti ne mo`e:

 

• lice kome je oduzeto roditeqsko pravo,

 

• lice kome je oduzeta ili ograni~ena poslovna sposobnost,

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 12 – Broj 54                               SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

• lice koje ne pru`a dovoqno jemstva da }e usvojenika podizati i vaspitati tako da bude koristan ~lan dru{tvene zajednice,

 

• lice koje je du{evno bolesno ili slaboumno, odnos-no koje boluje od druge bolesti koja mo`e dovesti u opas-nost zdravqe ili `ivot usvojenika.

 

• Usvojiti ne mo`e ni lice kod ~ijeg se bra~nog supru`nika sti~e jedna od okolnosti iz prethodnog stava.

 

2. Potpuno usvojewe

 

^lan 156.

 

Potpunim usvojewem se izme|u usvojioca i wegovih srodnika i usvojenika i wegovih potomaka zasnivaju odnosi srodstva, kao da se radi o krvnom srodstvu.

 

^lan 157.

 

Potpuno usvojiti se mo`e samo dijete uzrasta do pet godina, koje nema `ive roditeqe, ili su mu roditeqi nepoznati, odnosno koji su dijete napustili, a vi{e od jedne godine ne zna im se mjesto boravka, ili ~iji su roditeqi pred nadle`nim organima starateqstva pristali da wihovo dijete bude potpuno usvojeno.

 

^lan 158.

 

• Potpuno usvojiti mogu samo bra~ni supru`nici zajedni~ki, ako su oba ili jedan od wih stariji od usvo-jenika najmawe 18 godina.

 

• Potpuno usvojiti mo`e i bra~ni supru`nik roditeqa djeteta koje se usvaja, s tim {to u tom slu~aju razlika u godinama izme|u usvojenika i usvojioca mo`e biti i mawa od 18 godina.

 

^lan 159.

 

Potpuno usvojewe mo`e biti ako ne postoje smetwe iz ~l. 154. i 155. ovog zakona.

 

^lan 160.

 

Potpunim usvojewem prestaju sva me|usobna prava i du`nosti izme|u usvojenika i wegovih krvnih srodnika.

 

• – POSTUPAK ZA ZASNIVAWE USVOJEWA

 

^lan 161.

 

• Lice koje `eli usvojiti podnosi zahtjev organu starateqstva.

 

• Za vo|ewe postupka usvojewa nadle`an je organ starateqstva prema prebivali{tu maloqetnika, odnos-no boravi{tu, ako se prebivali{te ne mo`e utvrditi.

 

^lan 162.

 

• Organ starateqstva, na osnovu prilo`enih, odnosno po slu`benoj du`nosti pribavqenih dokaza, utvr|uje da li su ispuweni uslovi za zasnivawe usvojewa propisani ovim zakonom.

 

• U postupku za usvojewe organ starateqstva }e po slu`benoj du`nosti pribaviti mi{qewe o postojawu uslova i podobnosti lica koje `eli usvojiti od organa starateqstva prema prebivali{tu toga lica, odgovara-ju}ih organizacija i stru~waka (socijalni radnik, psi-holog, qekar, pedagog i drugi).

 

• Mi{qewa iz prethodnog stava moraju biti obra-zlo`ena i zasnovana na utvr|enim ~iwenicama.

 

• Organ uprave nadle`an za poslove socijalne za{tite u roku od tri mjeseca nakon stupawa na snagu ovog zakona donije}e uputstvo o postupku usvajawa djece.

 

 

^lan 163.

 

U postupku za usvojewe iskqu~ena je javnost.

 

^lan 164.

 

• Zasnivawu usvojewa prisustvuju usvojilac, wegov bra~ni drug i roditeqi, odnosno staralac usvojenika.

 

• Organ starateqstva, ako ocijeni da bi to bilo u interesu djeteta, mo`e odlu~iti da zasnivawu usvojewa ne prisustvuju roditeqi usvojenika.

 

^lan 165.

 

• U postupku za usvojewe organ starateqstva du`an je da roditeqa, usvojioca i usvojenika starijeg od 10 god-ina upozna o pravima i du`nostima koja proizilaze iz usvojewa.

 

• Kod nepotpunog usvojewa organ starateqstva posebno }e upozoriti stranke na zakonske odredbe o prezimenu i nasqednim pravima koje se odnose na usvo-jenika.

 

^lan 166.

 

• Ako organ starateqstva na|e da su ispuweni uslovi propisani ovim zakonom, donije}e rje{ewe o zas-nivawu usvojewa, a ako ti uslovi nisu ispuweni, rje{ewem }e odbiti zahtjev za usvojewe.

 

• Organ starateqstva rje{ewem o zasnivawu usvoje-wa mo`e odrediti probni smje{taj uz nadzor organa starateqstva od najdu`e tri mjeseca.

 

^lan 167.

 

• Rje{ewe o zasnivawu nepotpunog usvojewa sadr`i sporazum o prezimenu usvojenika i o nasqednim pravima usvojenika prema usvojiocu. Ako je usvojenik stariji od 10 godina, potrebna je i wegova saglasnost o prezimenu.

 

• Ukoliko se u roku odre|enom u rje{ewu o probnom smje{taju, nadzirani probni smje{taj poka`e uspje{nim s aspekta me|usobne adaptacije usvojioca i usvojenika, organ starateqstva }e potvrditi rje{ewe o usvojewu.

 

^lan 168.

 

Pravnosna`no rje{ewe o zasnivawu usvojewa organ starateqstva du`an je da u roku od 15 dana od dana pravosna`nosti dostavi nadle`nom mati~aru radi upisa u mati~nu kwigu ro|enih.

 

^lan 169.

 

• Protiv rje{ewa kojim se odbija zahtjev za usvo-jewe, lice koje `eli da usvoji mo`e izjaviti `albu u roku od 30 dana od dana dostavqawa rje{ewa. @alba se izjavquje drugostepenom organu nadle`nom za poslove socijalne politike.

 

• Protiv rje{ewa kojim se zasniva usvojewe `alba je dopu{tena samo u slu~aju zablude, prevare ili prin-ude.

 

• Izjavqivawe `albe iz prethodnog stava nije vezano za rok.

 

• Kod potpunog usvojewa mora biti sa~uvana tajnost podataka o wegovom zasnivawu, a u mati~nu kwigu ro|enih usvojioci se upisuju kao roditeqi usvo-jenika.

 

^lan 170.

 

• Organ starateqstva du`an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o usvojenoj djeci.

 

• Uputstvo o vo|ewu evidencije i dokumentacije propisuje Republi~ki organ uprave za socijalnu za{titu.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Utorak, 27. avgust 2002.                    SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                         Broj 54 – Strana 13

 

 

IV – PRESTANAK USVOJEWA

 

^lan 171.

 

• Nepotpuno usvojewe mo`e prestati na osnovu rje{ewa organa starateqstva kad on utvrdi da to zahti-jevaju opravdani interesi usvojenika.

 

• Kad to zahtijevaju opravdani interesi malo-qetnog usvojenika svako mo`e kod organa starateqstva preduzeti inicijativu za prestanak usvojewa.

 

• U postupku za prestanak usvojewa organ starate-qstva, kada ocijeni da je to potrebno, pribavi}e odgo-varaju}e stru~no mi{qewe o cjelishodnosti daqeg pos-tojawa usvojewa.

 

^lan 172.

 

• Nepotpuno usvojewe mo`e prestati i na osnovu prijedloga usvojioca ili usvojenika, kao i na osnovu wihovog sporazumnog prijedloga.

 

• U slu~ajevima iz prethodnog stava organ starate-qstva donosi rje{ewe o prestanku usvojewa ako ocijeni da je to u interesu usvojenika.

 

^lan 173.

 

• Protiv rje{ewa organa starateqstva o prestanku usvojewa mo`e se izjaviti `alba u roku od 30 dana od dana dostavqawa rje{ewa.

 

• Pravosna`no rje{ewe o prestanku usvojewa organ starateqstva du`an je da dostavi nadle`nom mati~aru u roku od 15 dana od dana pravosna`nosti radi upisa u mati~nu kwigu ro|enih.

 

^lan 174.

 

Potpuno usvojewe ne mo`e se raskinuti.

 

P E T I D I O

 

STARATEQSTVO

 

1. Poslovi starateqstva

 

^lan 175.

 

Poslove starateqstva vr{i organ starateqstva iz ~lana 13. ovog zakona.

 

^lan 176.

 

Organ starateqstva iz prethodnog ~lana poslove starateqstva vr{i preko postavqenog staraoca ili neposredno.

 

^lan 177.

 

• Organ starateqstva preduzima potrebne mjere da se na najboqi na~in ostvari svrha starateqstva.

 

• Organ starateqstva u pripremawu, dono{ewu i sprovo|ewu svojih rje{ewa, odnosno pojedinih mjera, koristi sve oblike socijalne za{tite, metode socijalnog

 

• drugog stru~nog rada, kao i usluge socijalnih, zdravstvenih, obrazovno-vaspitnih i drugih organizaci-ja.

 

• Organ starateqstva mo`e osnovati stru~no tijelo sastavqeno od odgovaraju}ih stru~waka (qekara, peda-goga, pravnika, psihologa, socijalnog radnika i drugih), sa zadatkom da razmatra stru~na pitawa i daje organu starateqstva prijedloge za preduzimawe pojedinih ciqeva starateqstva.

 

^lan 178.

 

• Organ starateqstva pru`a posebnu dru{tvenu za{titu i licima koja se nalaze pod roditeqskim starawem, pod uslovima i na na~in odre|en ovim zakonom i drugim propisima.

 

 

• Organ starateqstva stara se o primjeni vaspitne

 

• druge mjere izre~ene od sudova i drugih nadle`nih organa, radi vaspitawa i obrazovawa maloqetnika i drugih lica na koje se ove mjere odnose i vr{i druge poslove koji su mu stavqeni u nadle`nost posebnim zakonom ili propisima donesenim na osnovu zakona.

 

2. Staralac

 

^lan 179.

 

• Licu pod starateqstvom organ starateqstva postavqa staraoca, ukoliko ne odlu~i da du`nost staraoca vr{i neposredno.

 

• Za staraoca se postavqa lice koje ima li~na svo-jstva i sposobnost za vr{ewe du`nosti staraoca, a koje prethodno da pristanak da bude staralac.

 

• Pri postavqawu staraoca, organ starateqstva uze}e u obzir i `eqe {ti}enika ako je ovaj u stawu da ih izrazi, kao i `eqe bliskih srodnika {ti}enika.

 

• Izuzetno, kada organ starateqstva ocijeni da je to neophodno, i bez wegovog prethodnog pristanka, za staraoca }e biti postavqen u pravilu najbli`i krvni srodnik u pravoj liniji ili pobo~noj liniji, koji ina~e ispuwava i sve druge potrebne uslove za vr{ewe du`nosti staraoca.

 

^lan 180.

 

Isto lice mo`e se postaviti za staraoca i za vi{e {ti}enika ako to nije u suprotnosti sa interesima poje-dinih {ti}enika i ako na to pristane.

 

^lan 181.

 

Licu pod starateqstvom koje je smje{tano u obra-zovno-vaspitnu, socijalnu ili drugu sli~nu ustanovu, organ starateqstva postavqa staraoca za vr{ewe onih poslova starateqstva koje ta ustanova ne vr{i u okviri-ma svoje redovne djelatnosti.

 

^lan 182.

 

• Organ starateqstva mo`e rje{ewem ograni~iti ovla{}ewe staraoca i odlu~iti da pojedine poslove staraoca vr{i neposredno.

 

• Ako organ starateqstva vr{i dru`nost staraoca u smislu prethodnog stava , mo`e da pojedine poslove povjeri stru~nim licima da ih vr{e u wegovo ime i pod wegovim nadzorom.

 

^lan 183.

 

Za staraoca se ne mo`e postaviti lice:

 

• kome je oduzeto roditeqsko pravo,

 

• kome je oduzeta ili ograni~ena poslovna sposob-

nost,

 

• ~iji su interesi u suprotnosti sa interesima {ti}enika, odnosno koje ne pru`a dovoqno jemstva da }e {ti}enika vaspitati i odgajati tako da postane odgovo-ran ~lan zajednice,

 

• od koga se, s obzirom na wegovo ranije i sada{we vladawe, li~na svojstva i odnose sa {ti}enikom i wegov-im roditeqima, ne mo`e o~ekivati da }e pravilno vr{iti du`nost staraoca.

 

^lan 184.

 

• Organ starateqstva, rje{ewem kojim postavqa staraoca, odre|uje wegove dru`nosti i obim wegovih ovla{}ewa.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 14 – Broj 54                               SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

• Organ starateqstva, prije dono{ewa rje{ewa iz prethodnog stava, upoznaje staraoca sa zna~ajem starate-qstva, wegovim pravima i du`nostima i sa drugim va`nijim podacima potrebnim za vr{ewe du`nosti staraoca.

 

^lan 185.

 

• O stavqawu pod starateqstvo i o prestanku starateqstva organ starateqstva obavje{tava nadle`nog mati~ara u roku od 15 dana od dana pravosna`nosti rje{ewa.

 

• Ako lice stavqeno pod starateqstvo ima nepokretnu imovinu, organ starateqstva obavje{tava nadle`ni sud ili katastar radi upisa starateqstva u zemqi{no kwi`ne evidencije.

 

^lan 186.

 

Staralac je du`an da se savjesno stara o li~nosti, pravima, obavezama i interesima {ti}enika i upravqawu wegovom imovinom.

 

^lan 187.

 

• Ako {ti}enik ima imovinu, organ starateqstva preduzima mjere da se ta imovina popi{e, procijeni i preda staraocu na upravqawe.

 

• Popisu imovine, pored ~lanova komisije koju obrazuje organ starateqstva, prisustvuju staralac, {ti}enik ako je u stawu da shvati o ~emu se radi i dr`alac imovine {ti}enika.

 

^lan 188.

 

• Organ starateqstva, nakon {to je pokrenut postu-pak da se neko lice stavi pod starateqstvo, mo`e popisati i procijeniti wegovu imovinu i preduzeti druge mjere za osigurawe te imovine i prije dono{ewa rje{ewa o stavqawu toga lica pod starateqstvo.

 

• U slu~aju neposredne opasnosti po interes {ti}enika u pogledu wegove nepokretne imovine, organ starateqstva mo`e i prije popisa i procjene imovine zatra`iti od suda zabiqe`bu u zemqi{no-kwi`noj evi-denciji o pokretawu postupka za stavqawe toga lica pod starateqstvo.

 

^lan 189.

 

• Staralac je du`an da uz pomo} organa starateqst-va preduzme sve potrebne mjere da se pribave sredstva neophodna za sprovo|ewe mjera, koje je u interesu {ti}enika, odredio organ starateqstva.

 

• Pri pribavqawu sredstava za ostvarivawe poje-dinih mjera koje se preduzimaju u interesu {ti}enika, staralac je du`an da koristi izvore prihoda redoslije-dom navedenim u ~lanu 229. ovog zakona.

 

^lan 190.

 

Staralac ne mo`e bez prethodnog odobrewa organa starateqstva preduzimati poslove koji prelaze okvire redovnog poslovawa ili upravqawa {ti}enikovom imovinom.

 

^lan 191.

 

• Staralac mo`e samo sa odobrewem organa starate-qstva, u pogledu raspolagawa i upravqawa imovinom i pravima {ti}enika, preduzimati slijede}e poslove:

 

• otu|iti ili opteretiti nepokretnu imovinu {ti}enika,

 

• otu|iti iz imovine {ti}enika pokretne stvari ve}e

 

• posebne li~ne vrijednosti ili raspolagati imovin-skim pravima ve}e vrijednosti,

 

 

– odre}i se nasqedstva ili legata, ili odbiti pok-lon,

 

– preduzimati druge mjere odre|ene zakonom.

 

• Organ starateqstva, u postupku davawa odobrewa staraocu u pogledu raspolagawa i upravqawa imovinom, odnosno pravima {ti}enika, odre|uje namjenu prib-avqenih sredstava i nadzire wihovu upotrebu.

 

^lan 192.

 

• Staralac zastupa {ti}enika.

 

• Organ starateqstva zastupa {ti}enika ako du`nost staraoca taj organ vr{i neposredno ili ako je ograni~io ovla{}ewe staraoca i odlu~io da {ti}enika sam zastupa.

 

^lan 193.

 

• Staralac samostalno, u ime {ti}enika i za wegov ra~un, vr{i poslove koji spadaju u redovno poslovawe i upravqawe imovinom.

 

• Pri preduzimawu svakog va`nijeg posla staralac }e se, kada je to mogu}e, posavjetovati sa {ti}enikom, ako je ovaj u stawu da razumije o ~emu se radi.

 

^lan 194.

 

• Staralac mo`e da zakqu~i pravni posao sa {ti}enikom samo ako organ starateqstva na|e da to zahtijevaju interesi {ti}enika i ako to prethodno odobri.

 

• Staralac ne mo`e da obavezuje {ti}enika kao

jemca.

 

^lan 195.

 

• Staralac je du`an da podnese organu starateqstva izvje{taj i polo`i ra~un o svom radu svake godine, kao i kad to zatra`i organ starateqstva. U slu~aju neposrednog starateqstva, izvje{taj je du`an da podnese radnik organa starateqstva ili drugo lice koje u ime organa starateqstva vr{i poslove starateqstva. Izvje{taj se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik.

 

• Iz izvje{taja se mora vidjeti kako se staralac ili drugo stru~no lice koje vr{i poslove starateqstva stara o li~nosti {ti}enika, a naro~ito o wegovom zdravqu, vaspitawu i obrazovawu, kao i o svemu drugom {to je od zna~aja za li~nost {ti}enika.

 

• Izvje{taj mora sadr`avati i podatke o upravqawu i raspolagawu {ti}enikovom imovinom i o svim {ti}enikovim prihodima i rashodima u protekloj godini i kona~nom stawu {ti}enikove imovine.

 

• Organ starateqstva du`an je da savjesno razmotri izvje{taj staraoca i da po potrebi preduzme odgovara-ju}e mjere da se za{tite interesi {ti}enika.

 

• Pored kontrole rada staraoca prihvatawem izvje{taja o wegovom radu, organ starateqstva du`an je

 

• da povremeno, li~nim uvidom, kontroli{e kako staralac vr{i svoje du`nosti prema {ti}eniku.

 

^lan 196.

 

• Staralac vr{i svoju du`nost, po pravilu, bez nagrade.

 

• Organ starateqstva mo`e odrediti staraocu nagradu ako se posebno zalagao i istakao u vr{ewu du`nosti.

 

• Staralac ima pravo na naknadu opravdanih tro{kova u~iwenih u vr{ewu svojih du`nosti.

 

• Visinu naknade tro{kova staraocu utvr|uje organ starateqstva.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Utorak, 27. avgust 2002.                    SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                         Broj 54 – Strana 15

 

 

• Nagradu i naknadu tro{kova odobrava organ starateqstva iz prihoda {ti}enika, a ukoliko bi ta isplata i{la na {tetu izdr`avawa {ti}enika, ti tro{kovi padaju na teret sredstava op{tine.

 

^lan 197.

 

• Staralac odgovara {ti}eniku za {tetu koju je skrivio u obavqawu du`nosti staraoca.

 

• Organ starateqstva utvr|uje iznos {tete i poziva staraoca da u odre|enom roku {tetu naknadi. Ukoliko staralac ne naknadi utvr|enu {tetu u odre|enom roku, organ starateqstva neposredno nakna|uje {tetu {ti}eniku.

 

• Organ starateqstva mo`e kod nadle`nog suda zahtijevati od staraoca naknadu ispla}enog iznosa iz prethodnog stava, ako je tu {tetu staralac po~inio nam-jerno ili iz krajwe nepa`we.

 

• Radi obezbje|ewa prava {ti}enika, koja su povri-je|ena nepravilnim radom staraoca, organ starateqstva du`an je prema staraocu preduzeti i druge mjere pred-vi|ene zakonom.

 

^lan 198.

 

Ako staralac umre ili samovoqno prestane da vr{i du`nost staraoca, ili ako nastanu takve okolnosti koje spre~avaju staraoca da vr{i svoju du`nost, organ starateqstva du`an je da bez odlagawa preduzme mjere za za{titu interesa {ti}enika do postavqawa novog staraoca.

 

^lan 199.

 

• Organ starateqstva razrije{i}e staraoca od du`nosti ako utvrdi da je u vr{ewu du`nosti staraoca nemaran, da zloupotrebqava svoja ovla{}ewa, da se wegovim radom ugro`avaju interesi {ti}enika, ili ako smatra da bi za {ti}enika bilo korisnije da mu se postavi drugi staralac.

 

• Organ starateqstva razrije{i}e staraoca od du`nosti kad ovaj sam to zatra`i, a najkasnije u roku od tri mjeseca od dana podno{ewa zahtjeva. Organ starate-qstva mora istovremeno preduzeti sve potrebne mjere za za{titu interesa {ti}enika.

 

• Staralac kome je prestala du`nost staraoca du`an je da podnese izvje{taj i polo`i ra~un o svom radu organu starateqstva.

 

^lan 200.

 

• U slu~aju trajnog prestanka starateqstva, organ starateqstva poziva staraoca da u odre|enom roku pod-nese izvje{taj o svom radu i o stawu {ti}enikove imovine, i da preda svu imovinu na upravqawe {ti}eniku, odnosno roditequ ili usvojiocu.

 

• Predaja imovine se vr{i u prisustvu staraoca, {ti}enika, odnosno roditeqa ili usvojioca i pred-stavnika organa starateqstva.

 

3. Starateqstvo nad maloqetnim licima

 

^lan 201.

 

Pod starateqstvo stavi}e se maloqetno lice:

 

• ~iji su roditeqi umrli, nestali, nepoznati ili su nepoznatog boravi{ta du`e od jedne godine,

 

• ~ijim roditeqima je oduzeto roditeqsko pravo,

 

• ~ijim roditeqima je oduzeta poslovna sposobnost, odnosno koji jo{ nisu stekli poslovnu sposobnost ili im je poslovna sposobnost organi~ena,

 

 

• ~iji su roditeqi kroz du`e vrijeme zanemarili ~uvawe i vaspitawe djece,

 

• ~iji su roditeqi odsutni i nisu u mogu}nosti da se redovno staraju o svome djetetu, a nisu ga povjerili na ~uvawe i vaspitawe licu za koje je organ starateqstva utvrdio da ispuwava uslove za staraoca.

 

^lan 202.

 

Staralac maloqetnog {ti}enika du`an je da se kao roditeq stara o wegovoj li~nosti, a naro~ito o zdravqu, vaspitawu, obrazovawu i osposobqavawu za samostalan `ivot i rad.

 

^lan 203.

 

• Staralac je ovla{}en da u ime i za ra~un {ti}enika zakqu~uje pravne poslove. Za one pravne poslove koje staralac, u smislu ovog zakona, ne mo`e sam zakqu~ivati, potrebno je odobrewe organa starateqstva.

 

• Maloqetni {ti}enik koji je navr{io 15 godina `ivota mo`e sam, bez odobravawa staraoca, zasnovati radni odnos i raspolagati li~nim dohotkom, pri ~emu je du`an doprinositi za svoje izdr`avawe, vaspitawe i obrazovawe.

 

^lan 204.

 

Staralac mo`e samo sa odobrewem organa starate-qstva:

 

• smjestiti maloqetnika u vaspitno-obrazovnu ustanovu i povjeriti ga drugom licu na ~uvawe i vaspitawe,

 

• prekinuti {kolovawe maloqetnika ili promijeni-ti vrstu {kole,

 

• odlu~iti o izboru, vr{ewu ili promjeni zanimawa maloqetnika,

 

• preduzimati i druge mjere odre|ene zakonom.

 

^lan 205.

 

• Organ starateqstva mo`e maloqetnog {ti}enika povjeriti drugom licu na ~uvawe i vaspitawe, ako na|e da za to postoje opravdani razlozi.

 

• Smje{taj maloqetnog {ti}enika na ~uvawe i vaspitawe kod drugog lica treba da odgovara, ukoliko je mogu}e, na~inu i uslovima ~uvawa i vaspitawa maloqet-nika pod roditeqskim starawem.

 

^lan 206.

 

Vaspitno-obrazovna ustanova ili zdravstvena organizacija ili druga ustanova u kojoj je privremeno smje{ten maloqetni {ti}enik, a posebno lice kojem je maloqetnik povjeren na ~uvawe i vaspitawe, du`ni su obavje{tavati starateqa i organ starateqstva o svim va`nijim promjenama u pogledu `ivota, zdravqa, vaspitawa i obrazovawa {ti}enika.

 

• Organizacija ili ustanova i lice iz prethodnog stava ne mogu se osloboditi du`nosti ~uvawa malo-qetnog {ti}enika bez prethodne saglasnosti staraoca, odnosno organa starateqstva.

 

^lan 207.

 

• Starateqstvo nad maloqetnim {ti}enikom prestaje wegovim punoqetstvom, zakqu~ewem braka, wegovim usvojewem ili kada prestane neki od razloga navedenih u ~lanu 201. ovog zakona.

 

• Organ starateqstva }e produ`iti da pru`a odgo-varaju}e oblike socijalne i druge za{tite licu nad kojim je prestalo starateqstvo zbog nastupawa punoqet-stva, ako se ono do tog vremena nije uspjelo osposobiti za samostalan `ivot i rad.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 16 – Broj 54                               SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

^lan 208.

 

Ako i po nastupawu punoqetstva, zbog psihofizi~kih nedostataka, {ti}enik nije sposoban da se brine o svojoj li~nosti, pravima i interesima, staralac, uz odobrewe organa starateqstva ili organ starateqstva neposredno, pokre}e kod nadle`nog suda postupak za oduzimawe poslovne sposobnosti {ti}enika, u ciqu ponovnog stavqawa pod starateqst-vo.

 

4. Starateqstvo nad licima kojima je oduzeta poslovna sposobnost

 

^lan 209.

 

• Lice kome je pravosna`nom odlukom suda djeli-mi~no ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost, organ starateqstva stavi}e pod starateqstvo.

 

• Pravosna`nu odluku o oduzimawu, odnosno organi~ewu poslovne sposobnosti sud je du`an da bez odlagawa dostavi nadle`nom organu starateqstva, koji }e u roku od 30 dana od dana prijema odluke, lice kome je oduzeta poslovna sposobnost staviti pod starateqstvo.

 

^lan 210.

 

Staralac lica kome je oduzeta ili ograni~ena poslovna sposobnost du`an je naro~ito da se stara o wegovoj li~nosti, vode}i ra~una o uzrocima zbog kojih mu je oduzeta, odnosno ograni~ena poslovna sposobnost, i nastojati da se ti uzroci otklone i to lice osposobi za samostalan rad.

 

^lan 211.

 

• Staralac lica kome je potpuno oduzeta poslovna sposobnost, u du`nostima i pravima izjedna~en je sa staraocem maloqetnog lica koje nije navr{ilo 15 godi-na `ivota.

 

• Staralac lica kome je djelimi~no oduzeta poslov-na sposobnost ima du`nosti i prava staraoca malo-qetnog lica koje je navr{ilo 15 godina `ivota, ali organ starateqstva mo`e, kad je to potrebno, odrediti poslove koje lice sa djelimi~no oduzetom poslovnom sposobno{}u mo`e preduzimati samostalno.

 

^lan 212.

 

• Sud kod koga je pokrenut postupak da se nekom licu oduzme ili ograni~i poslovna sposobnost du`an je da odmah izvijesti o tome organ starateqstva koji }e, ako je potrebno, tome licu postaviti privremenog staraoca.

 

• U slu~aju iz prethodnog stava primjewuju se odredbe o starateqstvu nad maloqetnicima koji su navr{ili 15 godina `ivota, ali organ starateqstva mo`e, ako je potrebno, pro{iriti na wega odredbe o starateqstvu nad maloqetnicima koji nisu navr{ili 15 godina `ivota.

 

• Du`nost privremenog staraoca prestaje kad se postavi stalni staralac ili kad odluka suda kojom se utvr|uje da nema mjesta oduzimawu, odnosno ograni~ewu poslovne sposobnosti postane pravosna`na.

 

^lan 213.

 

• Starateqstvo nad licima kojima je oduzeta, odnosno ograni~ena poslovna sposobnost prestaje kada im se odlukom suda donesenom u vanparni~nom postupku vrati poslovna sposobnost.

 

• Pravosna`nu odluku o vra}awu poslovne sposob-nosti sud odmah dostavqa organu starateqstva.

 

 

5. Staraoci za posebne slu~ajeve

 

^lan 214.

 

• Organ starateqstva postavi}e staraoca za poje-dine poslove ili odre|enu vrstu poslova odsutnom licu ~ije je boravi{te nepoznato a koje nema zastupnika, nepoznatom vlasniku imovine kada je potrebno da se neko o toj imovini stara, kao i u drugim slu~ajevima kada je to potrebno radi za{tite prava i interesa odre|enog lica.

 

• Licima iz prethodnog stava mo`e, pod uslovima odre|enim zakonom, postaviti staraoca i organ pred kojim se vodi postupak. Ovaj organ du`an je da o tome bez odlagawa obavijesti nadle`ni organ starateqstva.

 

• Organ starateqstva ima prema staraocu postavqenom u smislu prethodnog stava sva ovla{}ewa kao i prema staraocu koga je sam postavio.

 

^lan 215.

 

• Poseban staralac postavi}e se licu nad kojim roditeqi ili usvojioci vr{e roditeqsko pravo za vo|ewe spora izme|u wega i wegovih roditeqa ili usvo-jioca, za zakqu~ewe pojedinih pravnih poslova izme|u wih, kao i u drugim slu~ajevima kada su wihovi intere-si u suprotnosti.

 

• Licu pod starateqstvom postavi}e se poseban staralac za vo|ewe spora izme|u wega i staraoca, za zakqu~ewe pravnih poslova, kao i u drugim slu~ajevima kada su wihovi interesi u suprotnosti.

 

• Kada me|u maloqetnicima nad kojima isto lice vr{i roditeqsko pravo ili me|u licima koja imaju istog staraoca treba da se vodi spor ili zakqu~i pravni posao u kome su interesi maloqetnika, odnosno {ti}enika u suprotnosti, postavi}e se svakom od wih poseban staralac za vo|ewe spora, odnosno zakqu~ewa posla.

 

• Kada roditeqi, usvojioci, staraoci ili pojedini organi, odnosno organizacije u vr{ewu svojih poslova saznaju za slu~ajeve iz st. 1. do 3. ovog ~lana, du`ni su da o tome obavijeste nadle`ni organ starateqstva.

 

^lan 216.

 

Ako me|unarodnim ugovorom nije druk~ije odre|eno, organ starateqstva u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom preduze}e potrebne mjere za za{titu li~nosti, prava i interesa stranog dr`avqanina, dok organ dr`ave ~iji je on dr`avqanin ne donese potrebnu odluku i ne preduzeme odre|ene mjere.

 

^lan 217.

 

Pri postavqawu staraoca za posebne slu~ajeve, organ starateqstva odredi}e obim du`nosti i prava staraoca imaju}i u vidu okolnosti svakog pojedinog slu~aja.

 

6. Nadle`nost i postupak

 

^lan 218.

 

• Mjesna nadle`nost organa starateqstva odre|uje se prema prebivali{tu, a ako se ovo ne mo`e utvrditi, prema boravi{tu lica koje treba staviti pod starate-qstvo.

 

• Prebivali{te, odnosno boravi{te odre|uje se prema vremenu kada su se stekli uslovi za stavqawe odre|enog lica pod starateqstvo.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Utorak, 27. avgust 2002.                    SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                         Broj 54 – Strana 17

 

 

^lan 219.

 

• Ako se promijeni prebivali{te {ti}enika mije-wa se i nadle`nost organa starateqstva.

 

• Novi nadle`ni organ starateqstva odlu~i}e da li }e se mijewati mjere koje je odredio ranije organ starateqstva.

 

• U slu~aju sukoba nadle`nosti u vezi sa promjenom prebivali{ta {ti}enika, organ starateqstva nadle`an za {ti}enika do pokretawa postupka o sukobu nadle`nosti, du`an je i daqe da se u svemu stara o {ti}eniku do dono{ewa pravosna`nog rje{ewa u tom postupku.

 

^lan 220.

 

Ne mijewa se nadle`nost organa starateqstva za vri-jeme dok se {ti}enik nalazi privremeno van podru~ja tog organa, zbog {kolovawa, profesionalne rehabilitacije, socijalne ili zdravstvene za{tite ili iz sli~nih razlo-ga.

 

^lan 221.

 

• Postupak za stavqawe pod starateqstvo i prestanak starateqstva pokre}e se i vodi po slu`benoj du`nosti.

 

• Postupak iz prethodnog stava je hitan.

 

^lan 222.

 

Postupak za stavqawe nekog lica pod starateqstvo ili da se na wega primijeni neki drugi oblik za{tite koju pru`a organ starateqstva, pokre}e organ starate-qstva na osnovu neposrednog saznawa ili povodom obav-ijesti koju mu dostave:

 

• mati~ar, organi uprave i drugi dr`avni organi kada u vr{ewu svojih dru`nosti saznaju za takav slu~aj,

 

• bra~ni supru`nik i ostali srodnici, ~lanovi doma}instva i druga lica koja imaju uvid u `ivotne pri-like takvog lica.

 

^lan 223.

 

• Kad organ starateqstva sazna da neko lice treba staviti pod starateqstvo, preduze}e odmah potrebne mjere za za{titu li~nosti, prava i interesa tog lica, te pokrenuti postupak za wegovo stavqawe pod starateqst-vo.

 

• Organ starateqstva, u slu~aju iz prethodnog stava, du`an je da, prema potrebi, odredi odgovaraju}e privremene mjere koje smatra neophodnim.

 

• Prilikom odlu~ivawa o obliku za{tite koji }e se primijeniti na {ti}enika, organ starateqstva }e se rukovoditi prvenstveno interesima {ti}enika i mater-ijalnim mogu}nostima koje mu stoje na raspolagawu, primjewuju}i pri tom odgovaraju}e metode socijalnog i drugog stru~nog rada.

 

^lan 224.

 

Kod odre|ivawa mjera, u smislu prethodnog ~lana, organ starateqstva du`an je da pribavi mi{qewe odgo-varaju}ih organizacija, odnosno stru~waka i da, u ciqu {to potpunije za{tite li~nosti, prava i interesa {ti}enika i wegove porodice, sara|uje sa odgovaraju}im organizacijama i organima.

 

^lan 225.

 

• Ako lice pod starateqstvom ima nepokretnu imovinu na podru~ju drugog organa starateqstva, nadle`ni organ starateqstva mo`e tu imovinu povjeri-ti na starawe organu starateqstva na ~ijem se podru~ju nalazi ta imovina.

 

 

• Odobrewe za raspolagawe imovinom daje organ starateqstva nadle`an za cjelokupno starawe o {ti}eniku.

 

^lan 226.

 

• Organ starateqstva postupa po odredbama Zakona o op{tem upravnom postupku kad odlu~uje o stavqawu nekog lica pod starateqstvo, kad postavqa ili razr-je{ava od du`nosti staraoca, kad odlu~uje o obimu ovla{}ewa staraoca i o pravima i pravnim interestima {ti}enika.

 

• Organ starateqstva mo`e mijewati svoja ranije donesena rje{ewa kad to zahtjevaju interesi {ti}enika, ako se time ne vrije|aju prava tre}ih lica.

 

^lan 227.

 

[ti}enik, wegovi srodnici, organi bezbjednosti i pravosudni organi, javne slu`be, vladine i nevladine organizacije, kao i svaki gra|anin, mogu ulo`iti prigovor na rad staraoca i organa starateqstva.

 

^lan 228.

 

• Prigovor u smislu prethodnog ~lana mo`e se pod-nijeti:

 

• nadle`nom organu starateqstva – na rad staraoca,

 

• organu nadle`nom za rje{avawe u drugom stepenu u upravnim stvarima starateqstva- na rad organa starate-qstva.

 

• Organ starateqstva ispituje prigovore koji su mu podneseni i ako na|e da su osnovani, odre|uje mjere koje }e se preduzimati.

 

• Ako drugostepeni organ na|e da je prigovor osno-van, daje uputstva organu starateqstva kako da postupi. Organ starateqstva, po primqenom uputstvu, odlu~uje koje }e mjere preduzeti i o tome obavje{tava drugoste-peni organ.

 

^lan 229.

 

Izdaci za sprovo|ewe odre|enih mjera koje se preduz-imaju u interesu {ti}enika, podmiruju se:

 

• iz prihoda {ti}enika,

 

• iz sredstava dobijenih od lica koja su obavezna da daju za izdr`avawe {ti}enika,

 

• iz ostale imovine {ti}enika,

 

• iz sredstava dobijenih za {ti}enika po osnovu socijalne za{tite,

 

• iz drugih izvora.

 

^lan 230.

 

• Organ starateqstva du`an je da vodi evidenciju o licima stavqenim pod starateqstvo, o preduzetim mjera-ma starateqstva i o imovini {ti}enika.

 

• Uputstvo o vo|ewu evidencije i ~uvawu doku-mentacije iz prethodnog stava propisuje nadle`ni Republi~ki organ uprave za poslove socijalne za{tite.

 

[ E S T I D I O

 

IZDR@AVAWE

 

^lan 231.

 

• Me|usobno izdr`avawe ~lanova porodice i drugih srodnika je wihova du`nost i pravo.

 

• U slu~ajevima u kojima se me|usobno izdr`avawe ~lanova porodice ili drugih srodnika ne mo`e ostvari-ti u cijelosti ili djelimi~no, dru{tvena zajednica pru`a, pod uslovima odre|enim zakonom, neobezbije|enim ~lanovima porodice sredstva neophod-na za izdr`avawe.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 18 – Broj 54                               SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

• Odricawe od prava na izdr`avawe nema pravnog u~inka.

 

^lan 232.

 

• Me|usobnom izdr`avawu ~lanovi porodice i drugi srodnici doprinose, srazmjerno svojim mogu}nos-tima i sposobnostima, u skladu s potrebama lica kojem se daje izdr`avawe.

 

• Roditeqi su prvenstveno obavezni da izdr`avaju maloqetnu djecu i u izvr{avawu te obaveze moraju da iskoriste sve svoje mogu}nosti.

 

1. Izdr`avawe djece, roditeqa i drugih srodnika ^lan 233.

• Ako se djeca nalaze na redovnom {kolovawu, roditeqi su du`ni da im prema svojim mogu}nostima obezbijede izdr`avawe i nakon punoqetnosti, a najdaqe do navr{ene 26. godine `ivota, osim ako redovno {kolo-vawe nije u tom vremenu zavr{eno iz opravdanih razlo-ga.

 

• Ako je punoqetno dijete zbog bolesti, fizi~kih ili psihi~kih nedostataka nesposobno za rad, a nema dovoqno sredstava za `ivot ili ih ne mo`e ostvariti iz svoje imovine, roditeqi su du`ni da ga izdr`avaju dok ta nesposobnost traje.

 

^lan 234.

 

• Dijete koje je navr{ilo 15 godina `ivota i radom ostvaruje prihode, du`no je, pod uslovima iz ~lana 231. ovog zakona, da doprinosi za svoje izdr`avawe, kao i za izdr`avawe ~lanova porodice u kojoj `ivi.

 

• Maloqetno dijete koje ima imovinu i prihode od te imovine, du`no je pod uslovima iz ~lana 231. ovog zakona, da doprinosi za svoje izdr`avawe, kao i za izdr`avawe porodice u kojoj `ivi.

 

^lan 235.

 

Roditeq kome je oduzeto roditeqsko pravo ne oslo-ba|a se od du`nosti izdr`avawa svoje maloqetne djece.

 

^lan 236.

 

• Djeca su du`na da izdr`avaju svoje roditeqe koji su nesposobni za rad, a nemaju dovoqno sredstava za `ivot ili ih ne mogu ostvariti iz svoje imovine.

 

• Dijete se mo`e osloboditi du`nosti izdr`avawa roditeqa koji ga iz neopravdanih razloga nije izdr`avao u vrijeme kad je to bila wegova zakonska obaveza.

 

^lan 237.

 

• O~uh i ma}eha du`ni su da izdr`avaju svoje malo-qetne pastorke, ako ovi nemaju srodnika koji su ih po odredbama ovog zakona du`ni da izdr`avaju.

 

• Obaveza o~uha i ma}ehe da izdr`avaju svoje malo-qetne pastorke ostaje i nakon smrti roditeqa djeteta, ako je u ~asu smrti postojala porodi~na zajednica izme|u o~uha i ma}ehe i pastoraka.

 

• Ako je brak izme|u roditeqa i o~uha, odnosno ma}ehe djeteta poni{ten ili razveden ili je utvr|eno da brak ne postoji, obaveza izdr`avawa o~uha, odnosno ma}ehe prema pastorcima prestaje.

 

^lan 238.

 

• Pastorak je du`an da, pod uslovima iz ~lana 231. ovog zakona, izdr`ava o~uha, odnosno ma}ehu, ako su ovi wega du`e vremena izdr`avali i brinuli se o wemu.

 

• Ako o~uh, odnosno ma}eha imaju i svoju djecu, du`nost izdr`avawa je zajedni~ka za djecu i pastorke.

 

 

^lan 239.

 

Obaveza izdr`avawa postoji i izme|u ostalih krvnih srodnika u pravoj liniji, kao i izme|u ro|ene bra}e i sestara kao i bra}e i sestara po ocu, odnosno majci u odnosu na maloqetna lica, a u odnosu na punoqetna lica samo pod uslovima iz ~lana 233. stav 2. ovog zakona.

 

^lan 240.

 

• Pravo na izdr`avawe ostvaruje se onim redom kojim su davaoci izdr`avawa pozvani na nasqe|ivawe.

 

• Ako obaveza izdr`avawa pada na vi{e lica zajed-no, ona se dijeli me|u wima prema wihovim mogu}nosti-ma.

 

2. Izdr`avawe bra~nog supru`nika

 

^lan 241.

 

Bra~ni supru`nik koji nema dovoqno sredstava za `ivot, ili ih ne mo`e ostvariti iz svoje imovine, a nes-posoban je za rad ili se ne mo`e zaposliti, ima pravo na izdr`avawe od svog bra~nog supru`nika srazmjerno wegovim mogu}nostima.

 

^lan 242.

 

• Ako je u toku parnica za razvod ili za poni{tewe braka, zahtjev za izdr`avawe bra~nog supru`nika mo`e se postaviti najkasnije do zakqu~ewa glavne rasprave.

 

• Izuzetno od odredbe prethodnog stava, bra~ni supru`nik mo`e posebnom tu`bom, u roku od jedne godine nakon prestanka braka, tra`iti izdr`avawe samo ako su uslovi za izdr`avawe, koji su predvi|eni u ~lanu

 

241. ovog zakona, postojali u vrijeme zakqu~ewa glavne rasprave i bez prestanka trajali do zakqu~ewa glavne rasprave u parnici za izdr`avawe.

 

^lan 243.

 

Sud mo`e odbiti zahtjev za izdr`avawe ako izdr`avawe tra`i bra~ni supru`nik koji se bez ozbiqnog povoda od strane drugog bra~nog supru`nika grubo ili nedoli~no pona{ao u bra~noj zajednici, ili ako bi wegov zahtjev predstavqao o~itu nepravdu, za dru-gog bra~nog supru`nika.

 

^lan 244.

 

Sud mo`e odbiti zahtjev za izdr`avawe postavqen u parnici za poni{tewe braka ili nakon {to je brak poni{ten, ako bi obaveza za izdr`avawe predstavqala o~itu nepravdu za drugog bra~nog supru`nika.

 

^lan 245.

 

Sud mo`e odbiti zahtjev za izdr`avawe ako su bra~ni supru`nici, kroz du`i period odvojenog `ivota, pot-puno samostalno obezbje|ivali sredstva za vlastito izdr`avawe, ili ako se iz okolnosti slu~aja utvrdi da bra~ni supru`nik koji zahtijeva izdr`avawe, prestankom braka koji je trajao kra}e vrijeme, nije dove-den u te`i materijalni polo`aj od onog u kome se nalazio prilikom stupawa u brak.

 

^lan 246.

 

• Sud mo`e odlu~iti da obaveza izdr`avawa bra~nog supru`nika traje odre|eno vrijeme, naro~ito u slu~ajevima kada je brak trajao kra}e vrijeme ili kada je tra`ilac izdr`avawa u mogu}nosti da u dogledno vri-jeme na drugi na~in obezbijedi sredstva za `ivot.

 

• U opravdanim slu~ajevima sud mo`e obavezu pla}awa izdr`avawa produ`iti.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Utorak, 27. avgust 2002.                    SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                         Broj 54 – Strana 19

 

 

• Tu`ba za produ`ewe davawa izdr`avawa mo`e se podnijeti samo do isteka vremena za koje je izdr`avawe odre|eno.

 

^lan 247.

 

Pravo na izdr`avawe prestaje ako razvedeni bra~ni supru`nik ili bra~ni supru`nik iz poni{tenog braka koji to pravo koristi, zakqu~i novi brak ili ako sud utvrdi da je postao nedostojan tog prava.

 

3. Izdr`avawe lica iz vanbra~ne zajednice

 

^lan 248.

 

• Ako je prestala vanbra~na zajednica koja je tra-jala tri godine i du`e, lice koje iz te zajednice ispuwa-va uslove iz ~lana 241. ovog zakona, ima pravo na izdr`avawe od drugog lica.

 

• Tu`ba za izdr`avawe iz prethodnog stava mo`e se podnijeti u roku od jedne godine od prestanka vanbra~ne zajednice.

 

^lan 249.

 

Sud mo`e odbiti zahtjev ako izdr`avawe tra`i lice koje se bez ozbiqnog povoda od strane drugog lica grubo ili nedoli~no pona{alo u vanbra~noj zajednici, ili ako bi wegov zahtjev predstavqao o~itu nepravdu za drugo lice.

 

^lan 250.

 

• Sud mo`e odlu~iti da obaveza izdr`avawa lica traje odre|eno vrijeme, naro~ito u slu~aju kada je tra`ilac izdr`avawa u mogu}nosti da u dogledno vri-jeme na drugi na~in obezbijedi sredstva za `ivot.

 

• U opravdanim slu~ajevima sud mo`e obavezu izdr`avawa produ`iti.

 

• Tu`ba za produ`ewe izdr`avawa mo`e se podni-jeti samo do isteka vremena za koje je izdr`avawe odre|eno.

 

^lan 251.

 

Pravo na izdr`avawe prestaje ako lice koje to pravo koristi, stupi u brak ili je postalo nedostojno tog prava.

 

^lan 252.

 

Vanbra~ni otac du`an je da, srazmjerno svojim mogu}nostima, izdr`ava majku svog vanbra~nog djeteta za vrijeme od tri mjeseca prije poro|aja i jednu godinu nakon poro|aja, ako majka nema dovoqno sredstava za `ivot.

 

4. Odre|ivawe izdr`avawa

 

^lan 253.

 

• Prilikom utvr|ivawa potreba lica koje tra`i izdr`avawe, sud }e uzeti u obzir wegovo imovno stawe, sposobnost za rad, mogu}nost za zapo{qavawe, zdravstveno stawe i druge okolnosti od kojih zavisi ocjena wegovih potreba.

 

• Kad se izdr`avawe tra`i za dijete, sud }e uzeti u obzir i uzrast djeteta, kao i potrebe za wegovo {kolo-vawe.

 

• Prilikom utvr|ivawa mogu}nosti lica koje je du`no da daje izdr`avawe, sud }e uzeti u obzir sva wego-va primawa i stvarne mogu}nosti da sti~e pove}anu zaradu, kao i wegove vlastite potrebe i zakonske obaveze po osnovu izdr`avawa.

 

 

^lan 254.

 

U sporu roditeqa o izdr`avawu djeteta sud }e, roditequ kome je dijete povjereno na za{titu i vaspitawe, posebno cijeniti kao doprinos za izdr`avawe djeteta, rad i brigu tog roditeqa koju ula`e u vaspitawe i podizawe djeteta.

 

^lan 255.

 

Kad sud utvrdi da roditeqi ni zajedni~ki nisu u mogu}nosti da podmiruju potrebe izdr`avawa djeteta, obavijesti}e o tome organ starateqstva radi obezbje|ewa sredstava za izdr`avawe djeteta.

 

^lan 256.

 

• Organ starateqstva mo`e u ime maloqetnog djete-ta pokrenuti spor o izdr`avawu, odnosno za pove}awe izdr`avawa, kad roditeq kod koga se dijete nalazi na za{titi i vaspitawu bez opravdanih razloga ne koristi to pravo.

 

• Ako roditeq ne tra`i izvr{ewe dosu|enog izdr`avawa, organ starateqstva je ovla{}en da u ime maloqetnog lica podnese sudu prijedlog za izvr{ewe.

 

^lan 257.

 

• Organ starateqstva }e nastojati da se roditeqi sporazumiju o izdr`avawu djeteta, odnosno o povi{ewu doprinosa za izdr`avawe djeteta kada to zahtijevaju pove}ane potrebe djeteta ili to omogu}avaju boqe mater-ijalne prilike roditeqa.

 

• Sporazum iz prethodnog stava ima snagu izvr{ne isprave.

 

• Organ starateqstva vodi evidenciju o izdr`avawu djece i roditeqa, prema uputstvu koje propisuje rukovodilac Republi~kog organa uprave za poslove socijalne za{tite.

 

^lan 258.

 

Organ starateqstva mo`e, u svojstvu punomo}nika, uz prethodnu saglasnost starih i samohranih lica, da u wihovo ime pokrene i vodi parnicu za ostvarivawe prava na izdr`avawe prema srodnicima koji su po odred-bama ovog zakona du`ni ih izdr`avati.

 

^lan 259.

 

• Lice koje je du`no da daje izdr`avawe, a nalazi se u radnom odnosu ili je korisnik penzije, ili ostvaruje stalnu nov~anu rentu u mjese~nim iznosima, sud }e obavezati na pla}awe budu}ih mjese~nih iznosa izdr`avawa koji se odre|uju u procentu od li~nog dohot-ka, penzije, ili stalne nov~ane rente.

 

• Ako se plata, penzija ili stalna nov~ana renta, iz kojih se alimentira izdr`avawe ostvaruje u inos-transtvu, pla}awe budu}ih mjese~nih iznosa mo`e se odrediti i u fiksnom iznosu i u valuti u kojoj se ti pri-hodi ostvaruju.

 

• Postupak izvr{ewa radi naplate izdr`avawa iz prethodnog stava pokre}e sud po slu`benoj du`nosti.

 

^lan 260.

 

• Lice koje je du`no da daje izdr`avawe, a koje nije u radnom odnosu ni korisnik penzije, a niti ostvaruje stalnu nov~anu rentu u mjese~nim iznosima, sud }e obavezati na pla}ewe budu}ih mjese~nih iznosa izdr`avawa u nov~anim iznosima koji se odre|uju u pro-centu od zajam~enog li~nog dohotka u Republici.

 

• Izuzetno ako je iznos izdr`avawa u slu~aju iz prethodnog stava ve}i od zajam~enog li~nog dohotka, sud ga odre|uje u fiksnom nov~anom iznosu.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 20 – Broj 54                               SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

• Odre|ivawe visine izdr`avawa u procentima prema odredbama ~lana 261. sud }e izre}i samo ako je davaocu izdr`avawa plata, penzija ili stalna nov~ana renta, tolika da se iz wene visine mo`e alimentirati izdr`avawe.

 

^lan 261.

 

Procenat iz ~l. 259. i 260. ovog zakona ne mo`e biti mawi od 15% za svako izdr`avano lice, a procenat za sva lica koja tra`e izdr`avawe ne mo`e biti ve}i od 50%.

 

^lan 262.

 

• Ukoliko lice koje je po li~nom odnosu koji zakon priznaje kao osnov obaveze izdr`avawa pozvano od dru-gog lica da daje izdr`avawe, a bavi se nekom djelat-no{{}u od koje ostvaruje prihode, sud }e visinu izdr`avawa utvrditi u fiksnom iznosu.

 

^lan 263.

 

• Zainteresovano lice mo`e tra`iti da sud povisi, snizi ili ukine izdr`avawe dosu|eno ranijom pravos-na`nom presudom ako su se izmijenile okolnosti na osnovu kojih je donesena ranija presuda.

 

• Prava i obaveze utvr|ene izmijewenom odlukom ne mogu djelovati prije podno{ewa zahtjeva.

 

^lan 264.

 

Organ, organizacija ili zajednica, odnosno lice koje je imalo tro{kove radi izdr`avawa nekog lica, mo`e tra`iti naknadu tih tro{kova od lica koje ga je po ovom zakonu du`no da izdr`ava, ako su u~iweni tro{kovi bili opravdani.

 

5. Postupak u sporovima za izdr`avawe

 

^lan 265.

 

• Sud }e po slu`benoj du`nosti odlu~iti o izdr`avawu djece kada odlu~uje o povjeravawu djece na za{titu i vaspitawe jednom od roditeqa, nekom drugom licu ili odgovaraju}oj organizaciji ili ustanovi.

 

• Sud }e po slu`benoj du`nosti odlu~iti o izdr`avawu djeteta kada u sporu za utvr|ivawe o~instva utvrdi da je tu`eni otac djeteta.

 

^lan 266.

 

• U sporovima o izdr`avawu maloqetne djece ili punoqetne djece nad kojom je produ`eno roditeqsko pravo, sud mo`e i po slu`benoj du`nosti odrediti privremene mjere radi davawa izdr`avawa.

 

• U ostalim sporovima o izdr`avawu sud }e odred-iti privremene mjere radi davawa izdr`avawa.

 

• Privremene mjere odredi}e se ako se u~ini vjerovatnim da postoje ~iwenice od kojih zavisi pravo na izdr`avawe, a u sporovima za utvr|ivawe o~instva i ako se u~ini vjerovatnim da je tu`eni otac djeteta.

 

^lan 267.

 

• Ako se u parnici odlu~uje o izdr`avawu malo-qetne djece ili punoqetne djece iz ~lana 233. ovog zakona, organ starateqstva u~estvuje u tom postupku radi za{tite interesa djece, sa ovla{}ewima iz ~lana 73. ovog zakona.

 

• Sud koji odlu~uje u parnici o izdr`avawu obavi-jesti}e organ starateqstva o postupku i pozivati ga na sva ro~i{ta, kao i dostavqati mu sve odluke donesene u postupku.

 

 

^lan 268.

 

Organ starateqstva du`an je da na zahtjev suda prib-avi sve podatke od zna~aja za dono{ewe odluke o izdr`avawu.

 

S E D M I D I O IMOVINSKI ODNOSI 1. Imovina bra~nih supru`nika ^lan 269.

 

Imovina bra~nih supru`nika mo`e biti posebna i zajedni~ka.

 

^lan 270.

 

• Imovina koju bra~ni supru`nik ima u ~asu zakqu~ewa braka ostaje wegova posebna imovina.

 

• Imovina koja je data kao miraz smatra se poseb-nom imovinom `ene.

 

• Dobitak od igre na sre}u je zajedni~ka imovina.

 

• Imovinska dobit (tantijema) od autorskog prava

• autorskom pravu srodnih prava, ostvarena u toku tra-jawa braka zajedni~ka je imovina.

 

• Imovina koju su bra~ni supru`nici stekli radom tokom bra~ne zajednice, kao i prihodi iz te imovine, ~ine zajedni~ku imovinu.

 

• Pokloni tre}ih lica u~iweni tokom bra~ne zajednice (u novcu, stvarima, pru`awu pomo}i radom i sl.), ulaze u zajedni~ku bra~nu imovinu, bez obzira koji ih je bra~ni drug primio, ukoliko druk~ije ne proizlazi iz namjene poklona, ili se iz okolnosti u momentu davawa poklona mo`e zakqu~iti da je poklonodavac `elio u~initi poklon samo jednom od bra~nih supru`nika.

 

• Imovina koju u toku bra~ne zajednice jedan bra~ni supru`nik stekne po nekom drugom zakonskom osnovu, wegova je posebna imovina.

 

^lan 271.

 

• Zajedni~kom imovinom bra~ni supru`nici raspo-la`u sporazumno.

 

• Svojim udjelom u zajedni~koj imovini jedan bra~ni supru`nik ne mo`e samostalno raspolagati niti ga opteretiti pravnim poslom me|u `ivima.

 

• @enik i nevjesta, odnosno bra~ni supru`nici mogu bra~nim ugovorom druga~ije urediti svoje odnose u pogledu zajedni~ke imovine.

 

• Bra~nim ugovorom mogu se urediti imovinsko-pravni odnosi na postoje}oj ili budu}oj imovini.

 

• Bra~ni ugovor zakqu~uje se u pismenoj formi, a potpisi bra~nih supru`nika moraju biti ovjereni od starne sudije ili notara.

 

• Na zajedni~ku imovinu primjewuju se odredbe stvarnog i obligacionog prava, ako ovim zakonom nije druga~ije ure|eno.

 

2. Dioba zajedni~ke imovine bra~nih supru`nika ^lan 272.

 

• Svakome od bra~nih supru`nika pripada po jedna polovina zajedni~ke imovine.

 

• Bra~ni supru`nici mogu zajedni~ku imovinu spo-razumno podijeliti tako da odrede dijelove u ~itavoj imovini ili jednom dijelu imovine ili na pojedinoj stvari, kao i da svakom bra~nom supru`niku pripadnu pojedine stvari ili prava iz te imovine, ili da jedan bra~ni supru`nik isplati drugom nov~anu vrijednost wegovog dijela.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Utorak, 27. avgust 2002.                    SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                         Broj 54 – Strana 21

 

 

^lan 273.

 

• Svaki bra~ni supru`nik mo`e zahtijevati da mu sud odredi ve}i dio od pripadaju}e mu polovine zajed-ni~ke imovine, ako doka`e da je wegov doprinos u sti-cawu zajedni~ke imovine o~igledno ve}i od doprinosa drugog bra~nog supru`nika.

 

• U slu~ajevima iz prethodnog stava sud odre|uje veli~inu udjela bra~nog supru`nika prema wegovom doprinosu u sticawu zajedni~ke imovine, pri ~emu vodi ra~una ne samo o li~nom dohotku i zaradi svakog bra~nog supru`nika, ve} i o pomo}i jednog bra~nog supru`nika drugome, o radu u doma}instvu i porodici, o brizi oko vaspitawa i podizawu djece, kao i o svakom drugom vidu rada i saradwe u upravqawu, odr`avawu i pove}awu zajedni~ke imovine.

 

• Na visinu udjela bra~nog supru`nika u imovini koja je prete`nim dijelom ste~ena u bra~noj zajednici ne}e uticati okolnost {to je tu imovinu drugi bra~ni supru`nik uve}ao nakon raskida bra~ne zajednice, ako je svojim pona{awem sprije~io u~e{}e bra~nog supur`nika u daqem sticawu.

 

• Bra~ni supru`nik koji je svojim radom u toku bra~ne zajednice doprinio odr`avawu i pove}awu posebne imovine drugog bra~nog supru`nika (npr. unapre|ivawem poqoprivrednog imawa i sli~no), mo`e tu`bom zahtijevati da mu drugi bra~ni supru`nik da odgovaraju}u naknadu u novcu.

 

• Supru`nik ~ije udio u sticawu zajedni~ke imovine ili pojedine stvari iz zajedni~ke imovine znat-no ni`i od udjela drugog bra~nog supru`nika, ili kada to opravdavaju posebne okolnosti, mo`e tu`bom zahtije-vati diobu zajedni~ke imovine i tako da sud obave`e dru-gog bra~nog supru`nika da mu naknadi protuvrijednost wegovog udjela u novcu, srazmjerno vrijednosti zajed-ni~ke imovine na dan dono{ewa presude.

 

^lan 274.

 

• Prilikom diobe zajedni~ke imovine, na zahtjev bra~nog supru`nika, u wegov }e se dio prvenstveno uni-jeti oni predmeti iz zajedni~ke imovine koji slu`e za obavqawe wegovog zanimawa.

 

• Iz zajedni~ke imovine izdvoji}e se i predati bra~nom supru`niku, pored wegovog dijela, i one stvari ste~ene radom u toku bra~ne zajednice koje slu`e iskqu~ivo wegovoj li~noj upotrebi.

 

• Ako je vrijednost stvari iz st. 1. i 2. ovog ~lana nesrazmjerno velika u odnosu na vrijednost cjelokupne zajedni~ke imovine, izvr{i}e se dioba i tih stvari, osim ako bra~ni supru`nik koji bi ove stvari trebao da dobije ne naknadi drugom bra~nom supru`niku odgovara-ju}u vrijednost ili ne ustupi drugom bra~nom supru`niku, po wegovom pristanku, druge stvari.

 

^lan 275.

 

• Bra~nom supru`niku kome se povjeravaju zajed-ni~ka djeca na za{titu i vaspitawe daju se, pored wegov-og dijela, i stvari koje slu`e samo djeci ili su namijew-ene samo wihovoj neposrednoj upotrebi.

 

• Kod diobe zajedni~ke imovine bra~nom supru`niku kome su povjerena zajedni~ka djeca na za{titu i vaspitawe dodjequju se one stvari za koje je o~igledno da je u interesu da budu u posjedu i valas-ni{tvu bra~nog supru`nika kome su djeca povjerena.

 

 

^lan 276.

 

• Kod diobe zajedni~ke imovine svakom }e se bra~nom supru`niku ura~unati u wegov dio srazmjerna vrijednost onog {to se duguje po osnovu zajedni~kog sti-cawa u braku.

 

• Kao dugovawa u smislu prethodnog stava ura~una}e se i potra`ivawa tre}ih lica koja su nastala radi pove}awa ili odr`avawa postoje}e zajedni~ke imovine, a ta potra`ivawa terete samo jednog bra~nog supru`nika prema drugom po osnovu ~lana 273. stav 2. ovog zakona.

 

• Nenamireni dugovi iz stava 2. ovog ~lana ne}e se uzeti u obzir prilikom odre|ivawa udjela u zajedni~koj imovini.

 

^lan 277.

 

Ako je u izvr{nom postupku odre|ena prodaja stvari iz zajedni~ke imovine radi namirewa udjela jednog bra~nog supru`nika, taj bra~ni supru`nik ima pravo pre~e kupovine tih stvari.

 

3. Odgovornost bra~nih supru`nika za dugove prema tre}im licima

 

^lan 278.

 

• Za obaveze koje je jedan bra~ni supru`nik imao prije stupawa u brak ne odgovara drugi bra~ni supru`nik.

 

• Za obaveze iz prethodnog stava bra~ni supru`nik odgovara svojom posebnom imovinom i svojim dijelom u zajedni~koj imovini.

 

• Tu`bu za utvr|ewe dijela bra~nog supru`nika u zajedni~koj imovini mo`e podi}i i povjerilac bra~nog supru`nika.

 

^lan 279.

 

Za obaveze koje je jedan bra~ni supru`nik preuzeo radi podmirewa teku}ih potreba bra~ne, odnosno poro-di~ne zajednice, kao i za obaveze za koje po zakonu odgo-varaju zajedni~ki oba bra~na supru`nika, odgovaraju bra~ni supru`nici solidarno kako zajedni~kom tako i svojom posebnom imovinom.

 

^lan 280.

 

Ako je radi namirewa zajedni~kih obaveza iz dijela jednog od bra~nih supru`nika u zajedni~koj imovini ili iz wegove posebne imovine napla}eno vi{e nego {to iznosi wegov dio duga, taj bra~ni supru`nik ima prema drugom bra~nom supru`niku pravo na naknadu tog iznosa iz wegovog dijela, odnosno iz wegove posebne imovine.

 

4. Upravqawe zajedni~kom imovinom bra~nih supru`nka ^lan 281.

 

• Bra~ni supru`nici zajedno posjeduju, upravqaju i koriste zajedni~ku imovinu.

 

• Bra~ni supru`nici se mogu sporazumjeti da se jed-nom od wih povjeri upravqawe i kori{}ewe ili samo upravqawe zajedni~kom imovinom ili wenim dijelom.

 

• Svaki bra~ni supru`nik mo`e odustati od spo-razuma o povjeravawu upravqawa i kori{}ewa zajed-ni~kom imovinom.

 

5. Vra}awe poklona bra~nih supru`nika

 

^lan 282.

 

• U slu~aju razvoda ili poni{tewa braka, pokloni koji su bra~ni supru`nici u~inili jedan drugom prije zakqu~ewa braka ili u toku braka, ne vra}aju se.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 22 – Broj 54                               SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

• Pokloni iz posebne imovine bra~nog supru`nika koji su nesrazmjerno velike vrijednosti u odnosu na vri-jednost wegove cjelokupne imovine u vrijeme postavqawa zahtjeva za vra}awe, vra}aju se poklonodavcu u slu~aju razvoda ili poni{tewa braka. Takav poklon nije du`an da vrati bra~ni supru`nik ako bi to zna~ilo o~itu nepravdu za wega ili ako bi ga to dovelo u te{ke mater-ijalne prilike.

 

^lan 283.

 

• Umjesto poklona koji su otu|eni, vra}aju se nov~ane vrijednosti ili za wih primqene stvari.

 

• Vrijednost u novcu utvr|uje se, prema izboru pok-lonodavca, u visini za koju je otu|ena poklowena stvar ili u vrijednosti koju je imala poklowena stvar u vri-jeme otu|ewa.

 

• Ako je poklowena stvar otu|ena ili uni{tena u zloj namjeri, poklonoprimac je du`an da poklonodavcu naknadi vrijednost stvari po tr`i{noj cijeni u vrijeme kada je stvar trebalo vratiti.

 

• Odredbe iz ~lana 282. ovog zakona, kao i st. 1. do 3.ovog ~lana, primjewuju se i u slu~aju utvr|ewa da je pos-tojao osnov za poni{tewe, odnosno razvod braka.

 

6. Imovinski odnosi lica iz vanbra~ne zajednice ^lan 284.

• Imovina ste~ena radom lica u vanbra~noj zajed-nici koja je trajala du`e vremena smatra se wihovom zajedni~kom imovinom.

 

• Kod diobe imovine iz prethodnog stava shodno se primjewuju odredbe o diobi zajedni~ke imovine bra~nih supru`nika.

 

7. Imovinski odnosi roditeqa i djece

 

^lan 285.

 

• Maloqetna djeca mogu imati svoju imovinu koju steknu radom ili je dobiju nasqedstvom, poklonom ili po nekom drugom zakonskom osnovu.

 

• Imovinom iz prethodnog stava, osim one koju je maloqetnik stekao radom, do wegove punoqetnosti, u wegovom interesu, upravqaju roditeqi maloqetnika.

 

^lan 286.

 

• Prihode iz imovine maloqetnog djeteta roditeqi prvenstveno mogu koristiti za wegovo izdr`avawe, lije~ewe, vaspitawe i obrazovawe.

 

• Roditeqi mogu prihode iz prethodnog stava koristiti i za izdr`avawe ~lanova porodice, pod uslovima iz ~lana 234. stav 2. ovog zakona.

 

^lan 287.

 

Roditeqi mogu samo s odobrewem nadle`nog organa starateqstva otu|iti ili opteretiti vrednije stvari i prava iz imovine svog maloqetnog djeteta radi wegovog izdr`avawa, lije~ewa, vaspitawa i obrazovawa ili ako to zahtijeva drugi va`an interes djeteta.

 

^lan 288.

 

Pravni poslovi o regulisawu imovinskih odnosa izme|u bra~nih supru`nika i lica koja `ive u vanbra~noj zajednici kao i pravni poslovi koji zna~e zna~ajno raspolagawe imovinom maloqetnika ili poslovno nesposobnih lica moraju biti sa~iweni u pis-menoj formi, ovjereni od strane sudije koji }e upozoriti stranke na pravne posqedice takvih poslova ili ovjereni od strane notara.

 

 

8. Tro{kovi trudno}e i poro|aja vanbra~nog djeteta ^lan 289.

• Tro{kove izazvane trudno}om i poro|ajem van-bra~nog djeteta snose otac i majka prema svojim imovin-skim mogu}nostima.

 

• U slu~aju spora sud }e, na zahtjev jednog od rodite-qa, odrediti udio svakog od wih u sno{ewu tro{kova iz prethodnog stava.

 

O S M I D I O

 

PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

 

^lan 290.

 

Odredbe ovog zakona o pravima i du`nostima bra~nih supru`nika, roditeqa i djece, usvojilaca i usvojenika, staralaca i {ti}enika, davalaca i primala-ca izdr`avawa, kao i o prestanku tih odnosa, primjewi-va}e se i u slu~ajevima kad su ti odnosi nastali prije dana stupawa na snagu ovog zakona.

 

^lan 291.

 

Odredbe ovog zakona koje se odnose na brak i odnose u braku, odnose roditeqa i djece, usvojewe, starateqstvo i izdr`avawe, primjewuju se u postupku pred sudom odnos-no organom starateqstva u predmetima u kojima do dana stupawa na snagu ovog zakona, nije donesena prvostepena odluka.

 

^lan 292.

 

• Ako je prije stupawa na snagu ovog zakona donese-na pravosna`na odluka, pred sudom, daqi postupak nas-tavi}e se po propisima koji su va`ili do dana stupawa na snagu ovog zakona.

 

• Ako poslije stupawa na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz prethodnog stava, daqi postupak sprove{}e se po odredbama ovog zakona.

 

• Odredbe ovog zakona o mirewu u postupku za razvod braka ne}e se primjewivati ako je postupak radi poku{aja mirewa sproveden prije stupawa na snagu ovog zakona.

 

^lan 293.

 

Brak zakqu~en prije stupawa na snagu ovog zakona koji po ranijim propisima ne bi bio postoje}i ili vaqan, ne mo`e se poni{iti, ako razlog za poni{tewe nije predvi|en ovim zakonom.

 

^lan 294.

 

Odredbe ovog zakona primjewuju se i na imovinske odnose bra~nih supru`nika iz brakova zakqu~enih prije stupawa na snagu ovog zakona, ako zahtjevi stranaka nisu pravnosna`no rije{eni do dana stupawa na snagu ovog zakona.

 

^lan 295.

 

Rukovodilac Republi~kog organa uprave za socijalnu za{titu donije}e bli`e propise iz ~lana 170. stav 2, ~lan 230. stav 2. i ~lan 257. ovog zakona u roku od tri mjeseca od dana stupawa na snagu ovog zakona.

 

^lan 296.

 

Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i

Porodi~ni          zakon    (“Slu`beni           list          SR    Bosne    i

Hercegovine”, broj 21/79 i 44/89).

 

^lan 297.

 

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana obv-javqivawa u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

 

Broj: 01-633/02	Predsjednik
26. jula 2002. godine	Narodne skup{tine,
Bawa Luka	Dr Dragan Kalini}, s.r.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Utorak, 27. avgust 2002.                    SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                         Broj 54 – Strana 23

 

 

Republi~ka uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove

 

Republi~ka uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove, na osnovu ~lana 92. Zakona o premjeru i katastru nekretnina (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, br. 19/96 i 15/00), d o n o s i

 

R J E [ E W E

 

O STUPAWU NA SNAGU KATASTRA NEKRETNINA ZA KATASTARSKU OP[TINU DERVENTSKI LUG, OP[TINA DERVENTA

 

I

 

Utvr|uje se da je katastar nekretnina na dijelu op{tine Derventa, i to za katastarsku op{tinu Derventski Lug u ukupnoj povr{ini od 740 ha 78 a 74 m² izra|en u skladu sa propisima.

 

II

 

Katastar nekretnina za katastarsku op{tinu Derventski Lug stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

 

III

 

Danom stupawa na snagu katastra nekretnina iz ta~ke I ovog rje{ewa, stavqa se van snage i prestaje da va`i katastar zemqi{ta za katastarsku op{tinu Derventski Lug.

 

IV

 

Ovo rje{ewe stupa na snagu danom dono{ewa, a objavi}e se u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

 

Broj: 03-952-302/02

19. avgusta 2002. godine Direktor

Bawa Luka                                      Dr Tihomir Gligori}, s.r.

 

Na osnovu ~lana 67. Zakona o premjeru i katastru nekretnina (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 19/96) i ~lana 3. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o premjeru i katastru nekretnina (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 15/00), direktor Republi~ke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove, d o n o s i

 

R J E [ E W E

 

O OBRAZOVAWU KOMISIJE ZA IZLAGAWE NA JAVNI UVID PODATAKA O NEKRETNINAMA I UTVR\IVAWU PRAVA NA NEKRETNINAMA ZA KATASTARSKU OP[TINU PRIBOJ I OSTALE KATASTARSKE OP[TINE NA PODRU^JU OP[TINE LOPARE

 

I

 

Komisija za izlagawe na javni uvid podataka o nekretninama i utvr|ivawu prava na nekretninama za katastarsku op{tinu Priboj i sve katastarske op{tine na podru~ju op{tine Lopare obrazuje se u slijede}em sas-tavu:

 

1. Mirjana Tasovac, dipl. pravnik, predsjednik Komisije;

 

2. Branko Bjelica, dipl. pravnik, zamjenik predsjed-nika Komisije;

 

3. Borka Savi}, in`ewer geodezije, ~lan Komisije;

 

4. Stojan Jovi}, in`ewer geodezije, zamjenik ~lana Komisije;

 

5. Jovan Tasovac, ~lan Komisije iz reda gra|ana;

 

6. Mirko Milovanovi}, zamjenik ~lana Komisije iz reda gra|ana.

 

II

 

Komisija }e u skladu sa odredbama Zakona o premjeru i katastru nekretnina i Pravilnika o izlagawu na javni uvid podataka premjera i katastarskog klasirawa zemqi{ta i odre|ivawa upisa prava na nekretninama (u

 

 

daqem tekstu: Pravilnik) izlo`iti na javni uvid i utvrditi prava na nekretninama za katastarsku op{tinu Priboj i za ostale katastarske op{tine na podru~ju op{tine Lopare.

 

III

 

Prije po~etka radova izlagawa, Komisija }e prema odredbama ~lana 40. Pravilnika, pribaviti sav elabo-rat i dokumentaciju potrebnu za vo|ewe postupka izla-gawa podataka.

 

IV

 

Komisija }e oglasom odrediti mjesto i vrijeme izla-gawa podataka na javni uvid i utvr|ivawe prava na nekretninama.

 

V

 

Na osnovu ~iwenica utvr|enih u postupku izlagawa podataka Komisija donosi rje{ewe.

 

VI

 

Tro{kovi rada Komisije padaju na teret sredstava za uspostavu katastra nekretnina podru~ja op{tine Lopare.

 

VII

 

Kada se zavr{i izlagawe podataka i kada se prime i ovjere radovi i elaborat izlagawa od strane Republi~ke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove, Komisija }e zapisni~ki predati elaborat izlagawa kako to predvi|a ~lan 84. Pravilnika.

 

VIII

 

Za obezbje|ewe potrebnih uslova za rad Komisije zadu`uje se Republi~ka uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove – Podru~na jedinica Lopare.

 

IX

 

Ovo rje{ewe }e se objaviti u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

 

Broj: 03-952-13/02

23. avgusta 2002. godine Direktor

Bawa Luka                                      Dr Tihomir Gligori}, s.r.

 

Na osnovu ~lana 67. Zakona o premjeru i katastru nekretnina (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 19/96) i ~lana 3. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o premjeru i katastru nekretnina (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 15/00), direktor Republi~ke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove, d o n o s i

 

R J E [ E W E

 

O IZMJENI RJE[EWA O OBRAZOVAWU KOMISIJE ZA IZLAGAWE NA JAVNI UVID PODATAKA O NE-KRETNINAMA I UTVR\IVAWU PRAVA NA NEKRETNINAMA ZA KATASTARSKE OP[TINE U OP[TINI VI[EGRAD

 

I

 

U Rje{ewu o obrazovawu Komisije za izlagawe podataka o nekretninama i utvr|ivawu prava na nekret-ninama za katastarske op{tine u op{tini Vi{egrad, broj: 01-117/00, od 8. avgusta 2000. godine, u ta~ki I pod rednim brojem 3. umjesto Radomira Vasi}a imenuje se Radislav Stojanovi}, geometar, za ~lana Komisije.

 

II

 

Ovo rje{ewe stupa na snagu danom dono{ewa, a objavi}e se u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

 

Broj: 03-117/00

22. avgusta 2002. godine Direktor

Bawa Luka                                      Dr Tihomir Gligori}, s.r.

 

 

 

www.advokat-prnjavorac.com

 

Strana 24 – Broj 54                               SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE                                 Utorak, 27. avgust 2002.

 

 

 

 

 

 

 

S A D R @ A J

 

 

 

 

 

PREDSJEDNIK REPUBLIKE SRPSKE

 

703   Odluka o pomilovawu osu|enih lica . . . . . . . . . .1

 

NARODNA SKUP[TINA REPUBLIKE SRPSKE 704 Porodi~ni zakon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1

 

REPUBLI^KA UPRAVA ZA GEODETSKE I IMOVINSKO-PRAVNE POSLOVE

 

Rje{ewe o stupawu na snagu katastra nekre-tnina za katastarsku op{tinu Derventski

Lug, op{tina Derventa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

 

 

 

 

 

Rje{ewe o obrazovawu Komisije za izlagawe

 

na javni uvid podataka o nekretninama i utvr|i-

 

vawu prava na nekretninama za katastarsku

 

op{tinu Priboj i ostale katastarske op{-

 

tine na podru~ju op{tine Lopare . . . . . . . . . . .23

 

Rje{ewe o izmjeni Rje{ewa o obrazovawu

 

Komisije za izlagawe na javni uvid podata-

 

ka o nekretninama i utvr|ivawu prava na

 

nekretninama za katastarske op{tine u

 

op{tini Vi{egrad  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

 

 

 

 

 

 

 

 

 

N O V O  ! ! !

 

U izdawu Javnog preduze}a Slu`beni glasnik Republike Srpske iz {tampe je iza{la kwiga:

 

“Priru~nik za polagawe op{teg dijela stru~nog ispita zaposlenih sa vi{om i visokom stru~nom spremom u organima

dr`avne uprave, lokalne samouprave i organizacijama koje

obavqaju javna ovla{}ewa”.

 

Ukoliko `elite da nabavite ovaj priru~nik, ~iji su autori prof. dr Petar Kuni}, doc. dr Mirjana Ra|enovi}, doc. dr Mile Dmi~i}, Anto Nikoli}, Aleksandar ]ulum, Boro Bovan i Jovo Erceg, sve informacije mo`ete dobiti putem na{eg telefona 051-311-545.

 

Redakcija

 

 

 

 

 

 

Osniva~: Narodna skup{tina Republike Srpske. Izdava~: Javno preduze}e Slu`beni glasnik Republike Srpske, Bawa Luka, po{tanski fah 88. @iro-ra~uni: 562-099-00004292-34 kod Razvojne banke AD Bawa Luka i 567-162-10000010-81 kod Zepter komerc banke AD Bawa Luka. Direktor i glavni i odgovorni urednik Milivoje Tutwevi}. Urednik Vi{wa Baji}-Preradovi}. Tehni~ki urednik Veseqko Kne`evi}. Telefon/faks: (051) 311-532, 302-708, redakcija: (051) 311-545. Rje{ewem Ministarstva informacija Republike Srpske broj 01-411/93 list je upisan u registar javnih glasila pod brojem 37. [tampa AD “Grafi~ar” Doboj.

 

 

 

ADVOKATSKA KANCELARIJA HRVAČIĆ